Димитријевић: Павковић отуђен од ВЈ

Димитријевић, који је до НАТО бомбардовања крајем марта 1999. био начелник Управе за безбедност ВЈ, сведочи на суђењу тадашњем председнику Србије Милану Милутиновићу и саоптуженима за злочине над косовским Албанцима у првој половини 1999, међу којима је и генерал Павковић.

"Павковић је средином 1998. имао директну комуникацију с Милошевићем и дозвољавао је себи да повлачи одређене потезе, а да не тражи одобрење команде Треће армије, нити Генералштаба ВЈ", рекао је генерал Димитријевић, који исказ, као сведок судског већа, због лошег здравља даје из Београда преко видео везе.

Димитријевић је тиме потврдио своје речи из записника са колегијума начелника ГШ ВЈ из децембра 1998, на основу којег га је испитивао председавајући судија Ијан Бономи.

Сведок је поновио и да је такво понашање Павковића изазвало повећање броја "ванредних догађаја" на Косову.

На инсистирање судије Бономија да објасни шта је мислио под "ванредним догађајима", Димитријевић је понављао да је подразумевао све - "од бекства војника, погибије војника, удаљавање са страже..."

Оперативни извештаји које је ГШ ВЈ добијао од Приштинског корпуса о стању на Косову, према генералу Димитријевићу, "нису одражавали праву ситуацију" и "нису били потпуно истинити".

Као пример навео је да је војни врх стално уопштено извештаван да ОВК напада јединице ВЈ, а да војска само одговара на провокације, док су истовремено са Запада стизале оптужбе да ВЈ учествује "у чишћењу терена".

За појам "заједничка команда" ВЈ и МУП Србије, Димитријевић је оценио да је "требало да послужи Павковићу да покрије неке своје активности".

Димитријевић је негирао да је било каква "заједничка команда" у војном смислу постојала, али је потврдио да је био незванично обавештен о свакодневним "неформалним" састанцима и "координацијама" у Приштини на којима су били, сада оптужени, Никола Шаиновић, генерал Павковић, полицијски генерал Сретен Лукић и други.

Према Димитријевићевом исказу, председник СРЈ Милошевић је још у мају 1998. намеравао да Павковића постави за "команданта свих снага и ВЈ и МУП Србије на Косову и Метохији".

"Тадашњи начелник Генералштаба ВЈ Момчило Перишић и ја смо били против тога, зато што би то било лоше и за ВЈ и за МУП...

Милошевић је то тада прихватио, али је, пошто то није прошло, у другој половини јуна, наредио да се направи план за сузбијање тероризма на Косову" и за то задужио Павковића, назначио је сведок.

По речима Димитријевића, већ је постојао план ГШ ВЈ по којем би армија штитила границу и своје објекте на Косову, док би полиција изводила антитерористичке акције. "По том плану, употребу јединица ВЈ у борби против тероризма могао је наредити само Генералштаб".

"Уследио је позив на састанак код Милошевића - са једним циљем, да нам каже да се то не може радити. Прво је, као, била дискусија о Косову, а онда нам је рекао: 'Добро, а сада да попијемо по чашицу, зато што је Павковић унапређен у генерал-потпуковника", испричао је Димитријевић.

Пошто му је судија Бономи предочио записник са састанка државног "Међуресорског штаба за борбу против тероризма", у којем се, између осталог, наводе речи генерала Павковића да "наш циљ није да убијемо, ни протерамо све Шиптаре", генерал Димитријевић је рекао да сумња у аутентичност тог документа и да се не сећа састанка на којем је тако нешто изговорено.

Генерал Димитријевић посведочио је и да су почетком 1999. контраобавештајци ВЈ открили да Служба државне безбедности Србије прислушкује све телефоне у команди Приштинског корпуса. О томе је, како је рекао, лично обавестио Милошевића.

Прецизирао је да је смењен 23. марта 1999, дан уочи бомбардовања, када су му рекли да "на сопствени захтев, иде у пензију".

Повезане вести:

Димитријевић ће сведочити путем видео-линка