Станишић био главни човек ЦИА у Београду?

Бивши шеф Државне безбедности Србије Јовица Станишић осам година је био главни човек америчке ЦИА у Београда, која је Хашком трибуналу, где се Станишићу суди, доставила поверљиви документ са доказима о помоћи коју им је пружио, пише данашњи "Лос Анђелес тајмс".

Једне ноћи 1992. године, у београдском Топчидерском парку, Станишић се састао са официром ЦИА Вилијамом Лофгреном и те ноћи су "два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао: Станишић је осам година био главни човек ЦИА у Београду", наведено је у опширном чланку о деловању Станишића током сукоба на простору бивше Југославије.

Аутор је навео да је Станишић "имао хладан поглед и лошу репутацију, јер је био шеф обавештајне службе српског председника Слободана Милошевића" и многи су га сматрали мозгом режима "захваљујући коме је свет добио застрашујуи нови термин - етничко чишћење".

Али, официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била је потребна помоћ, јер ЦИА, пише лист, није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат, и да је по избијању сукоб у Босни и Херцеговини, ЦИА очајнички желела да дође до обавештајних података изнутра.

"Станишић и Лофгерн су на тајним састанцима по бродовима и безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима. Он је обезбедио информације о месту на коме се налазе таоци НАТО, помогао је оперативцима ЦИА у тражењу гробница и формирању мреже тајних база у Босни", навео је "ЛА Тајмс".

Позвао се на америчке савезнике

Станишић, коме се суди у Хагу и који би могао да буде осуђен на доживотну казну затвора, позвао се на своје америчке савезнике. ЦИА је, што је крајње неочекивано за њу, доставила суду поверљиви документ у коме се наводе Станишићеви доприноси и докази за помоћ коју им је пружио, а документ је и даље запечаћен, тврди лист.

Лофгрен, који је сада у пензији, казао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је "овај наводно зли човек учинио многе добре ствари, али не пориче оптужбе против Станишића".

"Али, ако оставимо оптужницу по страни, овај човек је урадио ствари које су помогле да се окончају сукоби и успостави мир у Босни", указао је Лофгрен.

ЦИА се нашла у необичној ситуацији да служи као карактерни сведок за оптуженог за ратне злочине и није хтела да коментарише документ.

Хаг ће разматрати документ на затвореном већању јер је садржај поверљив, пише "ЛА Тајмс".

Станишићева одбрана се заснива на неколико десетина разговора са садашњим и бившим званичницима америчких и српских обавештајних агенција, као и документима у које је "ЛА Тајмс" имао увид. Међу њима се налазе званични досијеи српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о том крвавом периоду, који је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу.

Ту Станишић себе, навео је амерички лист, представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији и који је интензивно сарађивао са ЦИА, како би зауставио кризу.

"Ја сам институционализовао сарадњу са америчким обавештајцима, упркос томе што су односи између наше две земље били веома лоши: та сарадња је у великој мери допринела деескалацији сукоба" написао је Станишић, а преноси "ЛА Тајмс".

"Станишић није био обични обавештајац. Он је интелектуалац, а не радикални полицајац. Он је образован и способан и знао је како да организује службу", навео је лист речи Добрице Ћосића, писца и бившег дисидента, који је био председник СРЈ 1992. и 1993. године.

Припаднике специјалних јединица звао "својим момцима"

Тужилац Дермот Грум је у Хагу прошле године на суђењу показао фотографије Станишића са припадницима специјалних јединица и пустио аудио снимак пресретнутог разговора у коме Станишић припаднике тих јединица назива "својим момцима".

Грум је приказао и видео снимак на коме се види како припадници паравојне формације "Шкорпиони" одводе у шуму и стрељају муслимане мушкарце и младиће - с рукама везаним жицом.

"Станишић је основао ове јединице и обезбеђивао све што им је било потребно, укључујућу дозволу да чисте територије од непожељних људи, дозволу да убијају", рекао је Грум.

Бивши припадници ДБ оспоравају те тврдње. "Ми смо радили свој посао у складу са законом. Никада нисмо починили геноцид. Напротив, покушавали смо да га зауставимо", казао је Владо Драгићевић који је годинама био Станишићев заменик, пренео је "ЛА Тајмс".

Официри ЦИА који су радили у том региону казали су да су стекли утисак да Станишић "није обичан члан хора", али да никада нису видели доказ да је умешан у ратне злочине. Штавише, они су га сматрали кључним савезником у ситуацији која је убрзано измицала контроли.

Станишић је од почетка желео да ојача везе са ЦИА. На једном од састанака са Лофгреном, предао је фасциклу са документима међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина. Али, Станишић је одредио границе и никада није узео новац од ЦИА, није учествовао у њеним операцијама, нити је чинио било шта што је сматрао безочном издајом свог шефа, пише амерички лист.

После многобројних тајних састанака, он је убедио Милошевића да му дозволи да успостави контакт са ЦИА као заобилазним путем ка Западу. Поноћни састанци у парку уступили су место дневним седницама у Станишићевој канцеларији, навео је "ЛА Тајмс".

У писму достављеном Хагу 2004. године, ЦИА пише како је Станишић покушао да спречи неке од најексплозивнијих догађаја у рату у Босни. У пролеће 1993. године, на наговор ЦИА, извршио је притисак на начелника Генералштаба Војске Републике Српске Ратка Младића да накратко прекине гранатирање Сарајева, пише лист.

"Две године касније, он је помогао у ослобаању 388 војника НАТО-а којима су скинули униформе и везали их за стабла да би служили као људски штит од бомби НАТО-а. Станишић је написао како је преговарао о ослобађању талаца уз подршку руководилаца ЦИА".

Покушао је да интервенише 1993. године када су оборени и заробљени француски пилоти. "Младић није хтео да призна да је заробио пилоте, али моја служба је успела да открије околности и место њиховог заробљавања и доставила је те информације ЦИА и француским властима", написао је Станишић, како преноси "ЛА Тајмс".

Са Милошевићем у Дејтону

Клинтонова администрација је тада већ активно покушавала да оконча рат дипломатским средствима. Станишић је пратио Милошевића на мировним преговорима у Дејтону и затим се вратио у Србију да би спровео кључне делове мировног споразума.

Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, сећа се састанка са њим и групом српских званичника из Босне у Београду. "Док им је Станишић говорио како треба да сарађују са ЦИА, гости су се очевидно нелагодно осећали", казао је Смит.

Смит је почео редовно да се састаје са Станишићем, и чак су се једном приликом срели на неком броду на Сави.

"Појавио се из мрака са телохранитељима и готово читаво вече причао о свом шефу. Милошевић му се нимало није свиђао. Стално је говорио како је грозан, непоштен и покварен", прича Смит.

На питање да ли је Станишић био у стању да почини ратне злочине, Смит је одговорио: "Мислим да је учинио најмање зла што је могао".

Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996. године и на основу програма посете може се закључити да је Станишић наишао на топао пријем.

Главног српског шпијуна су одвели да слуша џез у клубу "Блуз ели" у Џорџтауну и у лов на птице у Мериленду. Дојч је чак показао Станишићу пушку "паркер" из 1937. године, која је омиљено оружје колекционара.

Дојч, који сада предаје на Масачусетском технолошком институту, није хтео да коментарише податке до којих је дошао лист из Лос Анђелеса.

"Јачање Станишићевих веза са ЦИА довело је до трвења са Милошевићем који се плашио да његов главни "шпијун" кује заверу против њега". Смењен је 1998. године, пише лист и наводи да је 2003. године, када је убијен српски премијер Зоран Ђинђић, Станишић ухапшен и у притвору био три месеца, а потом "без објашњења изручен Хагу".