Прича о капетану Драгану

Септембра 2005. године штампа у Аустралији писала је да је Драган Васиљковић, на овим просторима познатији као Капетан Драган, у Хрватској осумњичен да је као командант српских паравојних снага учествовао у ратним злочинима против цивила, хрватских војника и затвореника,  у периоду од 1991. до 1993. године.

Да би "доказао нетачност тих навода", Васиљковић се септембра 2005. године вратио у Аустралију, где је познат под именом Данијел Снмиден.

Сам Васиљковић је за аустралијску штампу изјављивао да јесте обучавао српске војнике, испитивао непријатељске, убијао у борбама и водио нападе, али да није умешан у ратне злочине.

Жупанијско државно тужилаштво у Шибенику терети га да је „као командант јединице за посебне намене у саставу паравојних српских снага, односно као шеф  наставног центра за обуку припадника специјалне јединице "Алфа", поступао противно одредбама Женевских конвенција".

Осумњичен је и да је у јуну и јулу 1991. године "у затвору на книнској тврђави и фебруара 1993. у Брушкој код Бенковца мучио, злостављао и убијао заробљене припаднике хрватске војске и полиције", и да је  "1991. године у Глини израдио план напада и заузимања глинске полицијске станице."

И док неки примећују да је оптужница против Васиљковића подигнута 15 година након што су се одиграли догађаји за које га терети, други су склони другом временском паралелизму - баш у то време у Шпанији је ухапшен хашки оптуженик, хрватски генерал Анте Готовина.

Хашки сведок 

Занимљиво је да је и Васиљковић боравио у Хагу. 2003. године, и то као сведок Тужилаштва у процесу против Слободана Милошевића.

Капетан Драган је у неким  интервјуима  наводио ту чињеницу као потврду своје невиности. 

"Интересантно је да Капетан Драган ни за време ратова, а ни после није био оптуживан за ратне злочине. Дакле, оптужба Хрватске да је починио тешке ратне злочине деведесетих у Хрватској дошла је као једно велико изненађење. Значи, неки хрватски правосудни органи знали су више од хашких истражитеља. Дакле, то је изазвало велико чуђење и мислим да то делимично може да иде у корист Капетану Драгану", оценио уредник београдсог недељника "Време" Филип Шварм.

Постојала је чак и теза да је оптужница против Васиљковића подигнута пуким случајем и да је томе крива словна грешка.

То нам је потврдио и Саво Штрбац из документационог центра "Веритас", иначе стручни сарадник Васиљковићевог тима за одбрану у Аустралији.

"Био је процесуиран један Драган презименом Васиљевић, који је заиста био капетан и погинуо у саобраћајној несрећи. Кад су Хрвати видјели да су направили грешку у идентитету, онда је њихова министарка Шкаре-Ожболт изашла на медије и позвала сведоке капетанових недјела да се јаве. И тако је почело све, преко јавног натјечаја", рекао је Штрбац.

Како год да је почело, чињенице су да је Драган Васиљковић, или Данијел Сниден, три године у притвору, од 20. јануара 2006. године.

Подручни суд у Перту утврдио је 2007. да је "подобан за изручење Хрватској", а пре два дана је то потврдио и федерални суд. Васиљковићу је преостало 15 дана да жалбом преокрене одлуку.

Његови адвокати оспоравали су изручење чињеницом да је Васиљковић аустралијски држављанин, али и тврдњом да у Хрватској не би имао праведно суђење.

"Желим да верујем да је фер суђење могуће", рекао Филип Шварм.

Процес који Хрватска мора да добије

Међутим, Шварм подсећа да ће то бити "један процес који Република Хрватска мора да добије" и да  "многи олакшавајући докази које би капетан Драган поднео у своју корист били тамо вероватно неће бити  уважени."

Штрбац је, пак, уверен да би се случај Васиљковић могао окончати већ у току истраге, а, ако до суђења и дође, "није немогућ и позитиван исход".

„По оним доказима које је у истрази прикупило хрватско правосуђе, то није довољно ни за оптужење ни за осуђујућу пресуду", објаснио је Штрбац.

Оценио је и да суђења у Хрватској постају објективнија.

Разлог томе су  замерке ЕУ Хрватској на великом броју етнички обојених пресуда, јер, како сматра Штрбац, Србима и Хрватима није суђено по истим стандардима. Велики број тих случајева чека на ревизију у Врховном суду Хрватске.

Иако би теоретски тако нешто могло да се деси и Васиљковићу, сама чињеница да би држављанину Аустралије, српског порекла, могло да се суди у Хрватској, није ни најмање пријатна.

"Његов случај је значајан за Аустралију где има доста Срба из Хрватске који су на Интерполовим потерницама. Шта год да одлучи Аустралија, то ће бити преседан", категоричан је Штрбац.

Медијска атракција

Сличног је уверења и Шварм, који каже да ће "случај Драгана Васиљковића скренути пажњу".

"Новине и телевизије ће да прате и сигурно многи Срби ће осетити нелагоду да одлуче да се врате или продуже свој боравак у Хрватској", рекао је уредник "Времена".

Сам случај капетана Драгана не би требало даље да уздрма односе Србије и Хрватске, оцењују наши саговорници, јер две државе већ имају довољно разлога за крупнија неслагања и неспоразуме - хрватско признање независности Косова, али и хрватска тужба против Србије за геноцид пред Међународним судом правде.

"Капетан Драган нема  тај значај као ова два политичка питања, али биће једна од сламчица која ће се надоградити на лоше односе Србије и Хрватске, јер ја мислим да то суђење неће моћи само да се бави утврђивањем индивидуалне кривице капетана Драгана, већ ће се преко њега преламати одређени српско-хрватски односи из 90-их и да ће то имати своје прилично негативне последице", тврди Филип Шварм.

Биографије Капетана Драгана, које су приступачне јавности, прилично се разликују.

Неке му признају високо војно образовање, неке тек краћу војну обуку и боравак у резервном саставу војске Аустралије.

Али, у једном се слажу, а то је да је Капетан Драган у Хрватској организовао специјалце под присмотром челника државне безбедности Србије, Франка Симатовића, којем се суди за ратне злочине у Хагу.

Уколико до суђења дође, биографија Драгана Васиљковића коначно ће бити судски проверена, укључујући и тај део од посебног интересовања за грађане Србије.

ОКО магазин, 5. фебруар 2009.