Гавриловић правоснажно ослобођен, Козлини 15 година затвора

Овом одлуком потврђена је првостепена пресуда Одељења за ратне злочине од 1. априла ове године.

Гавриловић је ослобођен од оптужби због недостатка доказа да је током оружаног сукоба између Војске Југославије и полицијских снага Србије и припадника "Ослободилачка војска Косова"(ОВК) у селу Трње и целој територији тадашње АП Косово и Метохија, као припадник Војске Југославије, 549. моторизоване бригаде приштинског корпуса, Позадинског батаљона, заједно са другим, за сада НН припадницима истог батаљона наредио да се изврши напад на цивилно становништво и да се убијају цивили.

То је према оптужници, недоказаној у односу на њега, имало за последицу убиство најмање 31 цивила албанске националности и наношење телесних повреда које је задобило шест цивила.

Према ставу Апелационог суда правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају нема довољно доказа да је Гавриловић издао наређење "да не сме бити преживелих", односно да се убијају становници села Трње.

Апелациони суд сматра да се на исказу сведока Р.М. да је чуо Гавриловића да изговара ову наредбу, не може заснивати осудујућа пресуда јер је његов исказ недовољно прецизан и логичан и непоткрепљен другим релевантним доказима.

"Тиме је доведено у питање и његова веродостојност, а самим тим је доведена у сумњу и тврдња тужиоца из оптужнице", сматра Апелациони суд.

Суд наглашава да основ за осуђујућу пресуду могу представљати "само такве чињенице које су несумњиво утврђене, међусобно, чврсто и логички повезане, тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једни могући закључак - у конкретном случају да је Гавриловић извршио кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључи свака друга могућност".

У овој кривично-правној ствари, према оцени Апелационог суда, то није случај.

"Не може се са потпуном сигурношћу прихватити да прикупљени докази несумњиво указују на овог окривљеног као извршиоца кривичног дела у питању, како то правилно закључује и првостепени суд, па је стога правилно поступио када је окривљеног ослободио од оптужбе", навео је Апелациони суд у образложењу одлуке.

Козлина осуђен на 15 година затвора

Рајко Козлина је осуђен јер је 21. марта 1999. године у Трњу, као водник техничке чете Позадинског батаљона 549. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, приликом извршења заповести команде, поступајући супротно наређењу команданта позадинског батаљона да запоседне одређени реон на ободу села Трње, ушао у село са њему тада потчињеним војницима и са њима заједно вршио убиства и телесно повређивање особа албанске националности.

Ови цивили, како наводи суд, нису припадали ниједној од оружаних формација у сукобу и нису учествовали у војним операцијама.

Козлина је како се додаје у пресуди, по уласку у село Трње са групом потчињених војника телесно повредио оштећеног В.М, цивила албанске националности, пућајуци у њега из аутоматске пушке.

Затим је у дворишту М.Г. наредио тројици присутних војника из своје групе да пуцају у цивиле којима је претходно наређено да седну у дворишту, што су они и учинили, пуцајући из непосредне близине у њих из аутоматског оружја.

Са њима је заједно пуцао и Козлина и тако су и убили 15 људи, а Н.Б. телесно повредили, наводи се у пресуди.