Сутра коначна пресуда Насеру Орићу

Првостепено веће Трибунала 30. јуна 2006. године осудило је Орића на две године затвора само по једној тачки оптужнице - због тога што није спречио злочине над српским затвореницима 1992. и 1993. године на подручју Сребренице.

Жалбе на пресуду уложиле су и одбрана и оптужба.

Одмах по изрицању првостепене пресуде, Орић је пуштен на слободу, јер је претходно у притвору Хашког трибунала провео три године и два месеца, што му је урачунато у казну.

То је изазвало огорчење и незадовољство власти у Србији и Републици Српској.

Председник Србије Борис Тадић рекао је да је "скандалозно да ратни злочинац буде кажњен са две године затвора, као да је крао по самоуслугама", а премијер Србије Војислав Коштуница оценио је да је "пресуда Орићу изругивање правди".

Званичници Републике Српске оценили су да је пресуда Хашког трибунала "срамна" и да је њом "још једном потврђено да је то антисрпски суд".

У Сарајеву је, међутим, Орић дочекан као херој.

По повратку из Хага, на аеродрому га је сачекало више од 1.000 Бошњака с повицима "Насере, Насере", а многи од њих носили су мајице или транспаренте с натписима "Повратак отписаног", "Слобода Насеру", "Правда је победила"...

Тадашњи председавајући Председништва БиХ Сулејман Тихић примио је бившег ратног заповедника муслиманских снага у Сребреници и честитао му на "достојанственом држању" током судског процеса у Хагу, оцењујући да је "правда некад спора, али достижна и да истина увек победи".

Орићу је суђено по оптужници која га је теретила за смрт заробљених Срба у сребреничкој полицијској станици, окрутно поступање према притвореницима и безобзирно уништавање 12 српских села од лета 1992. до краја 1993. године, када је био заповедник муслиманских снага у Сребреници.

Тужилаштво је тражило да буде осуђен на 18 година затвора, а одбрана да буде ослобођен.