Случај "Босанска Крупа", Ранки Томић смањена казна

Према првобитној пресуди, Томићева је била осуђена на пет година затвора због ратног злочина према ратним заробљеницима 1992. године.

За овај злочин у БиХ су раније осуђене на по четири године затвора Бора Кубурић и Радмила Бањац, а предмет против Томићеве београдски суд је преузео од Кантоналног суда у Бихаћу, да би српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против ње у мају 2016. године и прецизирало је у новембру 2018. године.

Томићева је као командир "Женске јединице Босански Петровац" проглашена кривом за мучење, нечовечно поступање наношење великих патњи и повреда телесног интегритета Каменчићеве, коју је према писању медија након тога хицем из пиштоља убио малолетни мештанин.

Овај предмет је познат као случај "Босанска крупа".

У образложењу своје одлуке, Апелациони суд је навео да је првостепени суд правилно од олакшавајућих околности за Томићеву ценио њену ранију неосуђјиваност, док је од отежавајућих околности имао у виду тежину кривичног дела "извршеног над потпуно беспомоћном, рањеном девојком од непуних 18 година".

Такође је правилно имао и у виду да је окривљена била командир "Женске јединице Босански Петровац", да је била свесна свог положаја и моћи у односу на оштећену коју је била дужна да штити, због чега је била и носилац већег степена одговорности, навео је Апелациони суд.

Међутим, по оцени овог суда, основано се жалбом браниоца указује да је првостепену суд пропустио да цени проток времена од извршења кривичног дела (скоро 27 година) уз чињеницу да окривљена раније није осуђивана.

Апелациони суд сматра да све то и старосна доб Томићеве у конкретном случају оправдавају смањење казне на три године затвора јер се, како каже, овако одмереном казном може постићи сврха изрицања кривичних санкција, као и сврха кажњавања.

"Више је него јасно да специјална превенција (спречавање учиниоца да чини кривична дела и његово преваспитавање) у случају Ранке Томић нема посебан значај", навео је Апелациони суд.

У овом случају, како је додао, изостаје потреба за спречавањем окривљене да врши кривична дела, јер друга кривична дела ни до сада није вршила, а није реално да ће се поново створити околности у којима је могуће вршење ратних злочина.

"Наиме, овом казном суд реагује на учињени злочин учиниоца и због тога је окривљеној и одмерио заслужену казну. Оваква казна представља јасан став државе и друштва да је правично казнити учиниоца ратних злочина јер је осећај праведности кључни елемент правног поретка једне државе", закључио је Апелациони суд.