"Крстичевић и у Србији може да одговара за ратни злочин"

Београдски адвокат Душан Братић, који је Тужилашту за ратне злочине Србије поднео кривичну пријаву против хрватског министра обране и потпредседника владе Хрватске Дамира Крстичевића, изјавио је за "Танјуг" да Крстичевић може и у Србији да одговара за ратни злочин.

Душан Братић је против Дамира Крстичевића и његових саучесника поднео кривичну пријаву због сумње да су одговорни за убиство 81 цивила српске националности 1995. године у месту Бравнице код Јајца.

Кривичном пријавом Крстичевићу и осталима на терет се стављају ратни злочин против цивилног становништа и ратни злочин против ратних заробљеника, а надлежност за поступање у овом случају српско правосуђе има с обзиром на важење одредбе о универзалној јурисдикцији (надлежности), коју примењују и бројне европске државе.

У време извршења кривичних дела, Крстичевић је био комадант 4. гардијске бригаде Хрватске војске која је учествовала у ракетирању колоне српских избеглица у месту Бравнице код Јајца, у Босни и Херцеговини, 12. и 13. септембра 1995. године, пише у кривичној пријави.

У изјави за Танјуг Братић каже да је реч о великом масакру извршеном у току војне операције "Маестрал" која је трајала од 8. до 17. септембра 1995. године, када је убијено 655 и протерано око 125.000 српских становика Републике Српске.

Када је у питању процесуирање овог злочина, Братић подсећа на одредбе Закона о организацији и надлежности државних органа за процесуирање ратних злочина из 2003, који је споран Хрватској, а којим је одређена функционална надлежност Тужилаштва за ратне злочине.

Те одредбе су у складу са Кривичним закоником Србије, који познаје принцип универзалне надлежности односно јурисдикције, као принцип међународног права, а који предвиђа да се у домаћој држави суди странцу који учини кривично дело у иностранству.

Пре две године је суд у Норвешкој управо на основу принципа универзалне надлежности осудио на осам година затвора Мирсада Репка, бившег припадника Хрватских одбрамбених снага (ХОС) за злочине које је као стражар починио над Србима у логору Дретељ код Чапљине.

Због истог кривичног дела ратног злочина у истом логору, суд у Белгији осудио је Ахмета Макитана на пет година затвора.

Иако Хрватска годинама оспорава право Србије за суђење њеним држављанима за дела која нису почињена на територији Србије, универзални принцип кривичног гоњења је применљив и у случају Крстичевића.

Поред овог злочина у Јајцу, Братић подсећа на низ других за које нико још није одговарао.

Најавио је да ће против одговорних кривичне пријаве ускоро поднети породице убијених припадника ЈНА због два ратна злочина у Словенији 1991. године.

"Ту кривичну пријаву поднеће оштећени, најближи сродници, не српске националности, већ македонске, мађарске и муслиманске", прецизирао је Братић.

Према његовим речима, време је да се престане са заташкавањем злочина почињених над Србима и спречавањем гоњења у Хрватској и да одговарају сви одговорни за разарање Југославије и тешке ратне злочине.

број коментара 2 пошаљи коментар
(недеља, 13. јан 2019, 15:28)
anonymous [нерегистровани]

sasvim sigurno

ratni zlocin ne zastareva.

(субота, 12. јан 2019, 22:38)
anonymous [нерегистровани]

Balkanska posla

Kad hrvati uhapse srbina posle 25 godina po nekoj optuznici mi poludimo ,a kad mi podnessemo tuzbu to je ok cak sta vise patriosko delo.