"Командант Реми", први путник за Специјални суд у Хагу

"Командант Реми" један је од најутицајнијих команданата бивше ОВК, између осталог јер је уз Адема Јашарија, Сулејмана Сељимија, Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија, Сабита Геција и Рахмана Раму био припадник прве оружане групе из које је, нешто касније, израсла ОВК.

Још увек није познато због којих ће се дела Мустафа наћи пред Специјалним судом у Хагу, а његов адвокат Ариан Гоци је потврдио да ће "Командант Реми" 14. јануара отићи на разговор у тај суд.

Био је, такође, први командант ОВК који је, по повлачењу југословенских снага безбедности јуна 1999. године, ушао у Приштину и у насељу Грмија успоставио штаб, одакле је "командовао" градом наредних неколико дана, док његове војнике нису разоружали припадници Кфора.

Током рата на Косову, његове јединице преузимале су одговорност за нападе на полицију и прекидање саобраћаја на путу Приштина-Подујево.

Непосредно након рата, полиција Унмика у неколико је наврата истраживала његове активности, укључујући наводно рекетирање власника радњи и ресторана, али су истраге прекинуте када су челници мисије УН проценили да би његово хапшење могло да доведе до сукоба између бивших припадника ОВК и припадника међународних мисија на Косову.

Као и већина његових сабораца, Мустафа је после рата прешао у политичке воде, па је у Тачијевој Демократској партији Косова обављао низ значајних функција, укључујући место посланика у парламенту и шефа одбора за унутрашња питања и безбедност.

Са Љатифом Гашијем и Назифом Мехметијем ухапшен је и осуђен на четири године затвора јер су од октобра 1998. до краја априла 1999. године водили логор у селу Лапаштица, где су мучили и пребијали локалне косовске Албанце, покушавајући да их натерају да признају да нису били лојални циљевима тзв. "Ослободилачке војске Косова".

Рустем Мустафа је високи званичник Демократске партије Косова Хашима Тачија, а у тренутку када је почело ново суђење био је заменик председника те странке задужен за организациона питања.

Након почетка суђења, тадашњи косовски премијер и некадашњи политички лидер ОВК Хашим Тачи рекао је да је уверен да ће тројица некадашњих герилаца бити ослобођени.

Суштински, тројица бивших лидера ОВК оптужена су за затварање укупно 13 особа у малој бараци, где су их мучили. Тела петорице касније су пронађена у близини логора, а обдукцијом је утврђено да су убијени хицима у главу и груди. Једно тело никада није пронађено.

Тројица бивших команданата ОВК осуђени су и за злостављање затвореника у логору Кољић, а Рустем Мустафа и Назиф Мехмети су осуђени и за мучење Милована Станковића у селу Бара на Бајгори, од кога су покушали да изнуде признање да је радио против ОВК и од њега добију одређене информације.

"Станковић је био обичан шумар, који се нашао усред конфликта и кога је почетком августа 2008. године заробила ОВК. Заслужио је пристојан третман, али је, уместо тога, за 65 дана проведених у логору Лапаштица био непрестано малтретиран", рекао је међународни тужилац Роберт Дин.

Један од кључних доказа у овом случају био је дневник који је током рата водио Наим Кадриу, који је такође био оптужен у овом случају, али је у међувремену умро. У том дневнику потанко је описано како су ти људи, под оптужбом да су сарадници српских тајних служби, мучени и испитивани.

Тројица локалних команданата ОВК за област око Подујева одбацила су кривицу, оптужујући српске тајне службе за подметање.

Ово је било друго суђење за овај случај, јер је косовски Врховни суд укинуо претходну пресуду, донету 2003. године, када је Мустафа осуђен на 17 година робије, Гаши на десет, што је готово довело до побуне ветерана ОВК у околини Подујева.

Име Рустема Мустафе појављује се на америчкој "црној листи" особа које "представљају опасност по стабилност Балкана", али и на листи припадника тајне службе "Шик", коју је након рата контролисала ДПК.