Како се "пере" новац у Србији

Према Националној процени ризика од прања новца, коју је усвојила Влада Србије, на територији наше земље прљав новац се најчешће "пере" трансферисањем тих средстава за чије се покриће користе фиктивни правни послови између правних лица која су наменски отворена управо да би вршила овакве трансакције.

Новац се најчешће пере кроз куповину непокретности и моторних возила, улагање у куповину, изградњу и адаптацију грађевинских објеката, куповину предузећа, хартија од вредности...

Писци Националне процене ризика напомињу да је за Србију у односу на земље Западне Европе карактеристично улагање "прљавог" новца у приватизацију некадашњих друштвених предузећа, која, како указују, неретко представља само почетну тачку прања новца.

"Након преласка оваквог предузећа у власништво или под контролу криминалаца, нелегални новац се пере кроз њихову делатност, обично кроз позајмице сада нових власника-оснивача или друге облике зајмова, ради одржавања привида пословања у оквирима регистроване делатности", наводи се у документу.

На крају, како је указано, новац је обично "опран" или продајом тих правних лица или подизањем кредита где се као средство обезбеђења даје имовина тог правног лица или из његове добити која је релаксирана за трошкове који су покривени прљавим новцем.

У последње време уочено је да се прање новца врши преко великог броја предузећа од којих је већина и отворена посебно за ову намену.

У овим случајевима без стварног пословног односа, сачињава се пословна документација неистинитог садржаја, која служи као основ за новчане трансакције.

Након што се на основу неистините и лажне документације изврши трансфер новца, преко разних лица новац се подиже у земљи и иностранству и у умањеном износу за проценат услуге, враћа уплатиоцима у готовом.

"Професионална праоница" организоване криминалне групе

Посебно је интересантан предмет Тужилаштва за организовани криминал у којем је постојала такована "професионална праоница", односно прање новца је вршила организована криминална група.

Истрага против ове групе покренута је пред тужилаштвом средином децембра 2017. године, хапшењем Е. Х. осумњиченог за организацију криминалне групе и још 15 осумњичених, док су против 19 особа поднете кривичне пријаве.

Сумња се да је Е. Х. почетком јануара 2015. године на територији Србије организовао криминалну групу, чији су припадници основали привредно друштво са седиштем у Великој Британији, отворили нерезидентне рачуне тог друштва у Македонији и основали четири привредна друштва са седиштем у Србији.

Привредна друштва са територије Србије која легално послују, вршила су уплате новчаних средстава у договореном износу са припадницима организоване криминалне групе на рачуне предузећа која су била под њиховом контролом, на основу неистините документације, фиктивних фактура о наводном промету добара и услуга, који заправо није ни извршен.

Овако уплаћена новчана средства организатори су, сумња се, конвертовали из динарских у девизна средства, а затим сачињавали нову неистиниту документацију, о наводно пруженим услугама од стране привредног друштва из Велике Британије.

Потом, новац је трансферисан на неризедентне рачуне овог привредног друштва отворене у Македонији.

Припадници организоване криминалне групе су оптужени да су новац са овог рачуна, заједно са више физичких лица сукцесивно подизали и преносили у Србију у износима мањим од 10.000 евра, потом предавали организатору, уз задржавање договорене провизије, док би остатак новца био враћан уплатиоцима.

Током анализе кривичних поступака вођених због претходних дела и кривичног дела прање новца, утврђено је да је 55,3 одсто окривљених (њих 324) гоњено јер су сами "прали" свој прљави новац, односно такозваног "самопрања", док је 44,7 одсто (262) окривљених гоњено због прања новца за другога.