Хаг уложио жалбу на уступање случаја радикала Србији

Хашко тужилаштво, у овом случају у својству "пријатеља суда", тражи да се одлука о пребацивању предмета поништи и да им се суди пред Механизном у Хагу, као наследику Хашког трибунала пред којим су оптужени.

Такође, тражи од жалбеног већа да поништи решење којим су повучене потернице за Радетом и Јојићем и да се поново издају међународни налози за њихово хапшење и изручење Механизму у Хагу, као и да укине налог хашком тужилаштву да преда српским колегама доказе и оптужницу против њих.

Радета и Јојић оптужени су за непоштовања суда, односно, да су наводно застрашивали, претили и нудили мито сведоцима у случају против председника СРС-а Војислава Шешеља.

Тужилаштво се жали на одлуку судије Ајдина Сефе Акаје од 12. јуна којом је наложио да се што пре је могуће случај проследи канцеларији тужилаштва у Србији као и све информације од значаја у вези овог случаја, уз оптужницу и материјал који подржава оптужницу.

Акаје је у својој одлуци, између осталог, навео да је ово кривично дело почињено у Србији, а да је Србија навела да има надлежност те да је вољна и адекватно припремљена да прихвати овај случај за суђење, уз обезбеђивање свих процедуалних гаранција за фер суђење, као и да су оптужени спремни да се појаве пред судом у Србији.

Хапшко тужилаштво се томе успротивило тврдећи да Вјерица Радета и Петар Јојић, као посланици Српске радикалне странке у Народној скупштини уживају имунитет од кривичног гоњења.

Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбености Уједињених нација о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.

За Јојићем и Радетом, по наредби Трибунала, после тога су расписане су црвене Интерполове потернице са налогом за хапшење.

Након што је случај из Хашког трибунала по његовом затварању 31. новембра 2017. прешао у Механизам, судије тог суда су закључиле да је у интересу правде и експедитивности да се овај случај пребаци држави на чијој је територији извршено кривично дело – а то је Србија.