Нема новог суђења за покушај убиства Вука Драшковића

Том одлуком потврђено је решење Посебног одељења Вишег суда у Београду од 26. априла, којим су одбијени као неосновани захтеви бранилаца за понављање кривичног поступка, прецизирала је за Танјуг портпарол Апелационог суда Мирјана Пиљић.

"Апелациони суд сматра да је првостепени суд правилно закључио да се у предлозима за понављање постука не истичу такве чињенице и докази који нису били предмет разматрања у поступку пред судом 2. и 3. степена, а који би могли утврђене чињенице довести у сумњу, већ да представљају наводе, који су већ били разматрани у току кривичног поступка, због чега је првостепени суд правилно одбио захтеве бранилаца осуђених", напоменула је Пиљић.

Захтев за понављање поступка поднела је одбрана Бранка Берчека у јулу 2017. године, 10 година од правоснажности пресуде којом су и Берчек и Улемек осуђени на по 40 година затвора због убиства Стамболића и покушаја убиства Драшковића.

Захтев је био поднет у доказе за које је одбрана тврдила да показују да он није пуцао на Драшковића.

Истом захтеву и са новим чињеницама придружио се у новембру и Милорад Улемек преко свог адвоката.

Захтев за понављање кривичног поступка је поднет јер је, према тврдњама одбране, на рукавицама које се приписују извршиоцу покушаја убиства Драшковића нађена крвна група која није Берчекова.

На рукавицама је пронађена О - нулта крвна група, а Берчекова је АБ Рх+.

Берчек је правоснажном пресудом пре скоро 12 година, 2006. осуђен на 15 година затвора као непосредни извршилац покушаја убиства Драшковића, док је у истом поступку за саучешће у убиству Ивана Стамболића осуђен на 40 година затвора, па му је изречена јединствена казна од 40 година затвора.

Улемек је у овом случају осуђен на 40 година затвора.

За одбрану је такође спорно што су окривљени осуђени на казне од по 40 година затвора, с обзиром на пресуду Врховног суда Србије из 2002. године који је оценио да се за кривична дела извршена у време важења смртне казне (која је укинута 9. новембра 2001. године), а пре прописивања казне од 40 година затвора (1. марта 2002. године), може као максиманлна изрећи казна од 15 година затвора.

Одбрана осуђених сматра да у том делу пресуда мора да буде преиначена на казну од 15 година затвора.

У овом поступку за покушај убиства Драшковића и убиство Стамболића на по 40 година затвора осуђени су и Улемек, као и припадници ЈСО Душко Маричић и Ненад Бујошевић, док су Ненад Илић и Леонид Миливојевић осуђени на по 15 година затвора.

Тадашњи шеф Државне безбедности Радомир Марковић осуђен је у том поступку на 15 година затвора, а Милорад Брацановић на четири године због наводног прикривања кривичног дела.