Звездан Јовановић: Побуне није било, тужилаштво подмеће

"Два пута сам био мета овог тужилаштва (за организовани криминал) и изнова сам затечен његовом упорношћу у потурању лажи и доказа, дозвољавању да криминалци и политичари лажно сведоче, а да реч оптуженог нема тежину у овој судници", рекао је Јовановић у завршној речи на суђењу припадницима ЈСО оптуженим за оружану побуну 2001. године.

Јовановић, који је осуђен на 40 година затвора због убиства премијера Зорана Ђинђића 2003. године, сматра да је кривична пријава адвоката Срђе Поповића којом је инициран овај поступак, омогућила Чедомиру Јовановићу и Владимиру Беби Поповићу да утичу на суђење, "како би опрали своје крваве ручице и прикрили криминалне послове".

Суђењу је присуствовао и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, који је пред почетак суђења рекао "да пуча никако није било и да је ЈСО употребљена у политичким обрачунима унутар ДОС-а".

Пре Јовановића на прошлом суђењу своју завршну реч изнео је такође некадашњи комадант ЈСО Милорад Улемек Легија, који такође служи казну од 40 година затвора због низа кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

И остали оптужени ће изнети завршне речи 

Суђење се наставља излагањем завршне речи осталих оптужених припадника расформиране ЈСО, а након тога суд ће заказати изрицање првостепене пресуде.

У завршним речима тужилаштво за организовани криминал предложило је за све оптужене затворске казне, док су брабниоци оптужених тражили ослобађајућу пресуду тврдећи да није било побуне, већ да се радило о протесту.

За Улемека тужилаштво је предложило суду да га осуди на казну од 12 година затвора због организовања оружане побуне, иако Улемек није био на челу ЈСО у време побуне, али је према ставу тужилаштва имао кључни утицај на јединицу која је била у саставу Ресора државне безбедности.

За тадашењег комаданта ЈСО Звездана Јовановића тужилаштво је преложило суду да му изрекне казну од 10 година затвора, док је за припаднике јединице Мићу Петраковића и Драгослава Крсмановића тражило по пет година затвора.

За Веселина Лечића предложило је четири године затвора, а за Драгишу Родића и Владимира Потића по три године затвора.

Што се тиче Душана Маричића Гумара, који је у време побуне такође био комадант јединице, медицинским вештачењем које је зимус представљено оцењено је да није способан да прати суђење, па је поступак против њега раздвојен.

Тужилаштво: ЈСО отказала послушност

Улемек, Јовановић и Маричић у пожаревачком затвору Забела издржавају максималне казне затвора од по 40 година због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Остали оптужени се бране са слободе.

Тужилаштво у оптужници наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Сава центра.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

Оптужени су у својим одбранама махом тврдили да је Јединица била била обманута, јер је ухапсила браћу Бановић, који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.

Командантима ЈСО је наводно речено да су у питању опасни криминалци који ће пружати отпор и да нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.

Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.