Улемек: Спасојевић је био партнер службеника Владе

Улемек је детаљно образлагао због чега се не ради о побуни ЈСО, на чијем челу у то време није био, подсећајући судско веће да ниједан сведок током суђења није говорио о побуни, већ управо о протесту.

"Добро знам шта је истина и зато вас молим да ми верујете. Права замисао овог циркуса и тенденција оптужнице је квалификација дела као оружана побуна, али до данас нисам видео да је изведен један доказ", рекао је Улемек у завршној речи за којег је тужилаштво тражило казну од 12 година затвора.

Улемек је детаљно објаснио састав ЈСО, њено функционисање, истичући да су у јединици служили професионалци од којих су нажалост неки сада у затвору.

Коментаришући што у оптужници централно место заузима некадашњи вођа "земунског клана" Душан Спасојевић, као особа која је иницирала побуну и која је често била у контакту са челницима јединице, Улемек је казао да је он уствари био "партнер службеника Владе".

"Закључак ћу оставити вама, јер ја нисам довољно паметан да схватим о чему се овде ради", навео је оптужени обраћајући се судском већу у завршници суђења.

Након њега, завршне речи изложиће и остали оптужени после чега ће суд заказати изрицање првостепене пресуде.

У завршним речима тужилаштво за организовани криминал предложило је за све оптужене предложило затворске казне, док су браниоци оптужених тражили ослобађајућу пресуду тврдећи да није било побуне, већ да се радило о протесту.

За некадашњег комаданта ЈСО Милорада Улемека Легију тужилаштво је предложило суду да га осуди на казну од 12 година затвора због организовања оружане побуне, иако Улемек није био на челу ЈСО у време побуне, али је према ставу тужилаштва имао кључни утицај на јединицу која је била у саставу Ресора државне безбедности.

За тадашењег комаданта ЈСО Звездана Јовановића тужилаштво је преложило суду да му изрекне казну од 10 година затвора, док је за припаднике јединице Мићу Петраковића и Драгослава Крсмановића тражило по пет година затвора.

За Веселина Лечића предложило је четири године затвора, а за Драгишу Родића и Владимира Потића по три године затвора.

Што се тиче Душана Маричића Гумара, који је у време побуне такође био командант јединице, медицинским вештачењем које је зимус представљено оцењено је да није способан да прати суђење, па је поступак против њега раздвојен.

Улемек, Јовановић и Маричић у пожаревачком затвору Забела издржавају максималне казне затвора од по 40 година због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Остали оптужени се бране са слободе.

Тужилаштво у оптужници наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код центра "Сава".

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

Оптужени су у својим одбранама махом тврдили да је Јединица била обманута, јер је ухапсила браћу Бановић, који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.

Командантима ЈСО је наводно речено да су у питању опасни криминалци који ће пружати отпор и да нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.

Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.