Тужилаштво тражи 12 година за Улемека због побуне ЈСО

Улемек није био на челу ЈСО у време побуне, али је, према ставу тужилаштва, имао кључни утицај на јединицу која је била у саставу Ресора државне безбедности.

Тужилаштво је преложило суду да тадашњем команданту ЈСО Звездану Јовановићу изрекне казну од десет година затвора, док је за припаднике јединице Мићу Петраковића и Драгослава Крсмановића тражило по пет година затвора.

За Веселина Лечића предложило је четири године затвора, а за Драгишу Родића и Владимира Потића по три године затвора.

Тужилаштво сматра да је током поступка доказано да су оптужени криви за кривично дело за које су оптужени.

Што се тиче Душана Маричића Гумара, који је у време побуне такође био командант јединице, медицинским вештачењем које је зимус представљено оцењено је да није способан да прати суђење.

Улемек, Јовановић и Маричић у пожаревачком затвору Забела издржавају максималне казне затвора од по 40 година због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Остали оптужени се бране са слободе.

Након излагања завршних речи оптужених и њихових бранилаца, суд ће заказати изрицање првостепене пресуде готово 16,5 година од спорних догађаја, за које оптужени од почетка тврде да су представљали њихов протест, а не побуну.

Тужилаштво у оптужници наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића да прекине са побуном.

Блокада ауто-пута у два наврата 

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад – Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Центра "Сава".

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

Оптужени су у својим одбранама махом тврдили да је Јединица била била обманута, јер је ухапсила браћу Бановић, који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се њени припадници не користе за привођење хашких оптуженика.

Командантима ЈСО је наводно речено да су у питању опасни криминалци који ће пружати отпор и да нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.

Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.