Заплењено више од тоне сумњиве гардеробе

Царинска служба, како се додаје, прекинула је поступак царињења за робу за коју сумња да је плагијат, како би се овлашћени носиоци права интелектуалне средине изјаснили да ли је роба кривотворена.

На Терминалу Градина у четвртак, приликом контроле робе из Турске, намењене увознику из БиХ, утврђено је да за приближно 250 килограма гардеробе постоји сумња о повреди права интелектуалне својине. 

Реч је о 2.300 мушких, женских и дечјих мајица, комплета, кошуља, блуза, фармерица, торби и чарапа са ознакама робних марки "Зара", "Патролне шапе", "Мини Маус" и "Томи Хилфигер".

Наредног дана је на овом истом робном царинском терминалу, у камиону који је такође за тржиште у БиХ из Турске превозио текстилну робу откривено да је готово 900 килограма гардеробе под сумњом да повређује право интелектуалне својине брендова "Келвин Клајн", "Томи Хилфингер", "Поло", "Гучи", "Армани", "Пол енд шарк", "Лакост", "Најк" и "Адидас".

Задржано је око 4.500 мушких кошуља, јакни, тренерки и доњег веша и дечје гардеробе са ликовима и ознакама спајдермена, патролних шапа и Мики Мауса.

Приликом дубинске контроле код места Богутовац, на путу Краљево Рашка, цариници су у среду ради контроле зауставили комби курирске службе.

Приликом прегледа пошиљака откривено је да скоро 400 одевних предмета не прати адекватна документација о пореклу и плаћеним дажбинама, те се сумња да повређују право интелектуалне својине.

Међу задржаном гардеробом највише је мајица и тренерки "Адидас" и "Најк", пиџама са дечјим цртаним јунацима и женских ташни "Прада", "Гес", "Зара" и "Луј Витон".

"Носилац права интелектуалне својине има рок од 10 радних дана да поднесе Управи царина писану сагласност да је роба кривотворена и да сагласност за њено уништење", навео је начелник у Одељењу за заштиту интелектуалне својине Управе царина Небојша Анђелковић.

Како је указао, осим ризика који представљају за потрошаче због сумњивог квалитета, кријумчарени кривотворени производи и пиратерија погађају много шире слојеве друштва, наносећи штету, пре свега државном буџету и онима који легитимно послују.

Од профита оствареног незаконитом дистрибуцијом и продајом робе на црном тржишту често се финансирају други видови криминала, навео је Анђелковић.