Кубуровић: Селективна правда Хашког трибунала

Обраћајући се чланицама Савета безбедности Уједињених нација на седници посвећеној последњем Извештају о раду Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Нела Кубуровић је указала да је пред Трибуналом највећи број оптужених и осуђених био српске националности.

Истовремено је подсетила да је Србија после ратова имала скоро милион избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије.

"Подаци сведоче о селективном поступању суда, нарочито када се има у виду мандат у утврђивању пуне истине. Поставља се легитимно питање како је тако мали број људи одговарао с једне стране за стотине хиљада прогнаних и убијених Срба, док су с друге, само Србима досуђиване доживотне казне затвора, чак у пет случајева. Да ли смо у праву ако закључимо да је српска жртва била мање важна за Хашки трибунал?", упитала је Кубуровићева. 

Та чињеница, како је навела, остаје тема за разматрање и будуће оцене о раду Трибинала, укључујући и оцену историје.

"Трибунал одлази у историју, али његово наслеђе остаје. Питање је да ли је испунио своју сврху. Нажалост, статистички преглед његових одлука, из наше перспективе, додатно појачава утисак селективне правде", навела је Кубуровићева.

Министарка правде Србије је чланицама Савета безбедности скренула пажњу на иницијативу Србије да осуђена лица пред Трибуналом служе казне затвора у земљама порекла.

"У државама у којима издржавају казну није им омогућено споразумевање на матерњем језику нити имају прилику за сусрет са породицама или блиским особама", навела је Кубуровићева.

Истакла је да је Република Србија спремна да пружи све гаранције у случају упућивања осуђених да наставе издржавање казне у Србији.

Наводи да је Србија изручила Трибуналу 45 од укупно 46 оптужених лица чије се изручење захтевало, пошто је један оптужени извршио самоубиство пре него што је могао бити изручен Трибуналу.

"То је несумњив знак да је Србија сарађивала са МКСЈ на свеобухватан начин. Нисам сигурна да се исто може рећи за било коју другу државу", напоменула је Кубуровићева.

Истиче да ће Србија наставити да процесуира ратне злочине, те да исто очекује и од других земаља у региону.

"Унапређење националног правосудног система у складу са смерницама које су, између осталог, дефинисане и Националном стратегијом за процесуирање ратних злочина, усвојеном 2016. године, остаје један од приоритета Србије", напоменула је Кубуровићева.

Указала је да је Влада Србије основала Механизам за праћење имплементације те стратегије, којим руководе министар правде и тужилац за ратне злочине.

"Сматрамо да ће овај механизам допринети ефикасности прогона свих лица одговорних за ратне злочине", закључила је министарка правде.

Ађијус: Хашки суд је судио појединцима

Председник Хашког трибунала Кармел Ађијус изјавио је на седници Савета безбедности Уједињених нација да је Трибунал спровео правду на суђењима због злочина које су починили појединци, а не народи, државе или владе.

Формирање Хашког суда је један од најпоноснијих тренутака међународне заједнице, оценио је Ађијус, уз констатацију да су се неки од самог почетка плашили Трибунала и због тога одлучили да штите, чак и глорификују, починиоце злочина.

"Од почетка је вођена кампања против Хашког суда и довођен је у питање његов легалитет, али је Трибунал остварио оно што је, приликом његовог оснивања 1993. године, мало ко очекивао", изјавио је председник Хашког трибунала.

Наводи да је тај суд, упркос свим скептицима, завршио свој рад како је било планирано, и истакао да је "мисија испуњена".

"Поносан сам што данас пред Саветом безбедности УН могу да кажем: Мисија је испуњена", рекао је Ађијус подносећи последњи извештај Међународног кривичног труибунала за бившу Југославију.

Оценио је да је формирање Хашког трибунала било прекретница и један од тренутака којима се међународна заједница може поносити.

Додао је да је Трибунал доносио непристрасну, независну и ефикасну правду за злочине које су починили појединци, а не народи или владе.

Према његовим речима, неуспех Хашког трибунала значио би и неуспех целе међународне заједнице.

Наводи да окончање рада и мандата Трибунала не значи да је његов рад завршен, јер велики број злочина треба да буде процесиран пред судовима земаља бивше Југославије.

Оцењује да несрећни догађаји последњих дана рада Трибунала не треба да засене последње недеље рада и заоставштину Суда.

Позвао је УН да помогу и подрже институције и актере на терену, јер се ревизионизам и национализам не могу изгнорисати.

"Одсуство рата не значи мир, посебно у Босни и Херцеговини", рекао је председник Хашког трибунала.

Истиче да је Трибунал "светионик наде у борби против некажњености за масовне злочине".

Брамерц: Устрајали смо на начелу личне одговорности

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је у Савету безбедности УН да резултати рада тог суда показују да се чак и за најтежа кршења међународног хуманитарног права може одговарати ако међународна заједница има о томе јединствен став.

"Наши резултати показују да најодговорнији за тешка кршења међународног хуманитарног права могу за та кршења да одговарају уколико влада политика која се за такву одговорност залаже, а међународна заједница заузме једногласан став", навео је Брамерц подносећи последњи извештај Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.

Говорећи о изостанку помирења у бившој Југославији, главни тужилац Хашког трибунала је ипак указао да многи и даље доживљавају осуђене ратне злочинце као јунаке, док се жртве и преживели занемарују и одбацују.

"У региону и даље не постоји истинска воља да се прихвате велика недела из прошлости и пође даље, нажалост, понајвише у политичким руководствима", рекао је Брамерц.

Наводи да превише људи слуша ратне злочинце који се крију иза тврдњи о заједничкој одговорности.

Ратни злочинци, како је додао, упорно тврде да се не суди њима него њиховом народу и упорно тврде да пресуда о њиховој кривици значи да је крива цела њихова заједница.

"Супротно томе, ми смо увек устрајали на начелу личне кривичне одговорности", рекао је Брамерц.

Наглашава да те злочине нису починиле државе или народи већ појединци, а понајвише највиши политички и војни челници.

"Да бих био сасвим јасан о овоме: ниједна заједница није одговорна за дела тих људи", рекао је главни тужилац Хашког трибунала.

Додаје да правда са друштва скида терет заједничке одговорности и утире пут ка разумевању и прихватању.

"Због тога правда, иако сама по себи није довољна за остварење помирења, представља његов кључни предуслов", рекао је Брамерц.

О дометима Трибунала говорили су и представници чланица Савеета безбедности.

"Подсећамо на пресуду за Ратка Младића. Младић је осуђен, између осталог, за геноцид у Сребреници. Надамо се да ће ова пресуда дати неку врсту мира његовим жртвама", навела је представница Сједињених Америчких Држава.

Руски представник наводи да Хашки трибунал није испунио своје задатке.

"Трибунал није испунио своје задатке, нажалост. Суд је пример двојаких аршина, није био способан да игра независну улогу. Илустративно, апсолутна већина случајева је против Срба 60 одсто, осуђени су на 1.000 година затвора. С друге стране, неосуђујуће пресуде за друге стране у конфликту, између осталог чланова ОВК", навео је руски представник.

За хрватски државни врх је неприхватљива оптужујућа хашка пресуда бившим лидерима такозване 'Херцег-Босне', као и утврђивање постојања удруженог злочиначког подухвата.

"Свако тумачење те пресуде изван законског оквира и без експлицитних налаза који су потребни да се установи кривична одговорност Хрватске и њеног руководства јесте манипулација", навела је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић.  

Пред Трибуналом је оптужена 161 особа. Против 156 њих правоснажно су окончани поступци. Од правоснажно осуђених – 70 одсто је Срба, Хрвата 19 одсто, Бошњака шест одсто и Албанаца два одсто.

Од 1993. године па до данас за функционисање Хашког трибунала потрошено је око 2,5 милијарди долара.

Преостале поступке, попут жалбеног у случају Караџића, Станишића и Симатовића, наставља резидуални механизам.