Оптужбе против Арканове јединице на суђењу Станишићу и Симатовићу

Према оптужници, која Станишића и Симатовића, тадашње челнике Службе државне безбедности (СДБ) Србије, терети за ратне злочине у Хрватској и БиХ, Ражнатовићева јединица деловала је у саставу те службе.

У кратком исказу који је дала скривеног лика и под псеудонимом РФЈ-157 заштићена сведокиња је описала како је, у новембру 1991. године, на једно имање у њеном селу Клиса дошао комби новосадских регистрација пун војника чија су лица била под маскама.

Петорицу Хрвата, која су на том имању радила, маскирани војници потом су одвели.

Сведокиња је, како је изјавила, "сазнала" да су ти Хрвати били одведени у Ердут, у центар за обуку Српске добровољачке гарде којом је командовао Ражнатовић Аркан.

РФЈ-157 изјавила је да су, затим, двојица Хрвата била "пуштена", а "тројица убијена".

У одвојеном инциденту у селу Клиса, према изјави сведокиње, српске снаге су, у то време, убиле још двојицу хрватских мештана.

У лето 1991. године, РФЈ-157 је чула и да су, у нападу српских снага на оближње село Ћелије, тамошњи Хрвати били "или протерани или убијени".

На питање тужитељке које су српске снаге биле у Клиси, сведокиња је одговорила: "Дошле су разне јединице – аркановци, тако су рекли, шешељевци, регуларна војска... Говорили су да су из Крагујевца, Београда, Ниша, из свих крајева Србије".

На питање како је њихов долазак утицао на Хрвате у Клиси, који су чинили десет одсто становништва, РФЈ-157 рекла је: "Кад смо видели толико непознатих људи у селу, увукао се страх међу нас Хрвате... Схватили смо да се нешто јако лоше спрема".

Посведочила је да је Клису напустила крајем јануара 1992. године, заједно са другим Хрватима.

"Кад смо видели толико војске и понашање локалних Срба, ми смо се јако бојали", објаснила је узрок одласка.

На почетку унакрсног испитивања, Станишићев бранилац Јан Едвардс је рекао да "не оспорава ниједан део сведочења" РФЈ-157.

Упитана како је знала да су маскирани српски војници, који су из Клисе одвели петорицу Хрвата, били Ражнатовићеви људи, сведокиња је одговорила да је то чула од "више људи".

"На основу чега су вам то рекли", питао је даље Станишићев бранилац.

"Хрвати су били одведени у винарију у Ердуту, а тамо је Аркан обучавао своје људе", узвратила је сведокиња.

Адвокат Едвардс питао је, затим, сведокињу да ли је она била у Ердуту и "видела Аркана", на шта је она одговорила негативно.

"Нико није могао да га види, ни да дође близу њега од његових људи", одговорила је РФЈ-157.

Упитана да ли је извор њених сазнања био један од локалних Срба који су тада били обучавани у Ражнатовићевој ердутској бази, рекла је: "Његов ближњи".

Заступник другооптуженог Симатовића, Михајло Бакрач, сугерисао је да су у центру у Ердуту били обучавани и припадници Територијалне одбране самопроглашене српске аутономне области, али је сведокиња рекла да за то не зна.

На сугестију Симатовићевог браниоца да је у Клиси "најдоминантнија била ЈНА", јер је у селу било њених 700 резервиста, као и тенкови и артиљерија, РФЈ-157 је одговорила потврдно, ограђујући се, међутим, да су "сви носили исте униформе и нисам могла рећи ко је ЈНА, ко су шешељевци, ко аркановци".

Суђење Станишићу и Симатовићу биће у Хагу настављено сутра, исказом следећег сведока оптужбе.

Станишића (66), који је од 1992. године био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009. године првостепено веће Хашког трибунала је 29. маја 2013. године Станишића и Симатовића ослободило кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015. године, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво.

Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.