Хашки суд поставља заступника Шешељу за расправу о жалби

Суд је саопштио да ће улога Шешељевог постављеног правног заступника бити ограничена искључиво на заштиту процедуралних права оптуженог током расправе.

Тај заступник, стога, неће моћи да улази у срж предмета, то јест, да "у Шешељево име одговара на суштину жалбе Тужилаштва".

Шешељевог постављеног заступника накнадно ће именовати секретаријат суда у Хагу.

Шешељ претходно није званично одговорио на позив суда да се изјасни да ли ће присуствовати расправи о жалби.

Лидер Српске радикалне странке је, међутим, више пута изјављивао да се у Хаг неће више добровољно враћати након што га је суд на јесен 2014. пустио на привремену слободу.

Образлажући одлуку да Шешељу постави заступника, судија Теодор Мерон оценио је да је одбијање оптуженог да учествује у расправи "ометање процеса које оправдава да његово право да сам себе заступа буде ограничено".

Суд је раније Шешељу оставио могућност да у расправи учествује из Београда посредством видео везе, ако не буде могао да путује у Хаг.

Ако не буде присуствовао расправи, суд ће Шешељу дати могућност да на тужиочеву жалбу одговори у року од 10 дана пошто прими записник са заседања на српском језику.

У писаном одговору на жалбу Тужилаштва, Шешељ је раније апелационо веће суда известио да "нема намеру да учествује, ни на који начин, у процесу пред Хашким трибуналом" и да се "у Хаг неће враћати добровољно".

У истом документу, Шешељ је нагласио да "не намерава да долази у Хаг ни на изрицање правоснажне пресуде", које ће уследити у догледно време после расправе о жалби Тужилаштва.

Већином гласова Хашки трибунал је 31. марта прошле године ослободио Шешеља кривице за злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

Оптужница је Шешеља теретила за прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање, као злочине против човечности, те убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине, као кршење закона и обичаја рата.

Тужилаштво је жалбом затражило да ослобађајућа пресуда буде поништена и да Шешељ буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и осуђен на 28 година затвора.

Хашки трибунал је Шешеља у новембру 2014. пре изрицања првостепене пресуде, пустио на привремену слободу због тога што је оболео од тумора на јетри. Шешељ није присуствовао изрицању првостепене пресуде.

У притвору Трибунала, Шешељ је био од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао одмах пошто је била објављена оптужница, до средине новембра 2014.

После једног неуспешног покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење је почело у новембру 2007, а доказни поступак је завршним речима био окончан у марту 2012.