Хаг: Коначна пресуда у случају "Прлић и остали" 29. новембра

Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић осуђени су 2013. пред Претресним већем Хашког трибунала за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде Женевске конвенције, а у вези са догађајима у периоду 1992-1994. у осам општина и пет заробљеничких кампова на територији Босне и Херцеговине, подсећа се у саопштењу.

Реч је о пресуди која се са великим интересовањем очекује у Хрватској и Босни и Херцеговини, посебно након што је недавно председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић рекла да ће Хашки суд изгубити кредибилитет уколико се, другостепеном пресудом, Јадранку Прлићу и осталим челницима тзв. Херцег-Босне потврди оптужница за Удружени злочиначки подухват.

Китаровићeва је тада изјавила да у другостепеној пресуди хашкој шесторки не сме бити изречена пресуда за Удружени злочиначки подухват, где се спомиње и некадашњи председник Хрватске, Фрањо Туђман.

"Суд би по мени изгубио сваки кредибилитет. У овом случају имамо хрватске државнике, од председника Туђмана до министра одбране Шушка, до начелника главног стожера Бобетка, који су већ годинама мртви, пре него је тај поступак финализован у тој првој пресуди. На неки начин, говорећи колоквијалним језиком, на суду су духови који се не могу бранити", рекала је Грабар-Китаровићева.

Суд у Хагу није желео да коментарише ову изјаву Китаровићеве.

У БиХ изјава председнице Хрватске оцењује се као политички став, али и страх да би потврђивањем пресуде из 2013. било јасно да је некадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман желео стварање "велике Хрватске".

"Чуди ме да уопште Колинда реагује на судску пресуду босанскохерцоговачких држављана. Као што знате, читава та шесторка то су људи са босанскохерцеговачким држављанством. Је ли то довољно говори о страху Загреба да ће уследити пресуда којом ће званична Хрватска бити оптужена као саучесник за агресију на БиХ", упитао је Шемсудин Мехмедовић, посланик СДА у Парламенту БиХ.

Бакир Изетбеговић је раније рекао да је је политика која долази из Хрватске двосмислена. Каже, с једне стране то је пружена рука пријатељства, а са друге стране прави се притисак на БиХ да буде у дефанзиви.

"Покушава се дакле представити агресија која је урађена са хрватске стране и све оно што је урађено у смислу злочина Херцег-Босне да се то релативизује, да се изједначе стране итд. И да се изврши притисак на бошњачку страну како би била прихваћена нека уставна решења", истакао је Изетбеговић, бошњачки члан Председнишва БиХ.

У Загребу сматрају да се ова другостепена пресуда Прлићу и другима треба третирати као пресуда појединцима, а не као осуда целог хрватског народа.

"Ја верујем да нико у Хрватској не сматра да је дошло до УЗП-а. Једноставно ситуација у то доба на терену је била таква да си морао одбранити себе. Тада су разне врсте координација радиле, па и Хрвати су заједно са Бошњацима потписали Сплитску декларацију, како би заједнички осигурали одбрану БиХ. Постоји читав низ докумената који доказују да је Хрватска усклађено са властима у БиХ радила на одбрани суверенитета БиХ", поручио је Јошко Клисовић, заменик за спољне и европске послове Хрватске.

Бивши мостарски логораши, пак. кажу да је занимлљива реакција Хрватске.

Када год се пресуђивало српским званичницима и војсци, из Хрватске је одобравана квалификација Удружени злочиначки подухват, истичу логораши.

Претресно веће Хашког трибунала је закључило да су, од јануара 1993, свих шест оптужених учествовали у здруженом злочиначком подухвату с циљем успостављања хрватског ентитета у БиХ који би олакшао уједињење хрватског народа, путем етничког чишћења муслиманског становништва.

У пресуди изреченој 29. маја 2013, Претресно веће је Прлића и остале осудио на укупно 111 година затвора. Прлић је осуђен првостепено на 25 година затвора, док је Стојићу, Праљаку и Петковићу одређена затворска казна у трајању од 20 година. Ћорић је тада осуђен на 16 година затвора, а Пусић на 10-годишњу затворску казну.

Сва шесторица осуђеника и Тужилаштво поднели су жалбе на првостепену пресуду, а заједно су сакупили око 150 аргумената за жалбу и упутили више од 12.000 страна жалбених поднесака.

Излагање завршних речи окончано је 29. маја 2015, а заседање Апелационог већа одржано је од 20. до 28. марта 2017, подсећа се у саопштењу.