Одбрана Станишића и Симатовића оспоравала налазе вештака

Браниоци Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија оспоравали су пред судом у Хагу, налазе вештака оптужбе Вишње Билић, доказујући да су међу несталима у рату у Хрватској које је она означила као цивиле били и хрватски борци.

Током унакрсног испитивања, Симатовићев бранилац Владимир Петровић навео је сведокињи три примера из њеног извештаја у којим су мушкарци нестали у селу Даљ у Источној Славонији, у лето 1991, били означени као цивили.

Адвокат Петровић потом је из "регистра хрватских бранитеља", који је сачинило Министарство одбране у Загребу, цитирао да су ти исти мушкарци, у исто време, имали статус бораца.

Вишња Билић, која ради у Министарству хрватских бранитеља, потврдила је да из документа Министарства одбране Хрватске "произлази" да су те особе биле "хрватски бранитељи из Домовинског рата".

Додала је, међутим, да "то не искључује могућност да су у тренутку нестанка били - цивили".

Даљ је једна од локација у Хрватској на којој су, по оптужници, снаге под контролом Службе државне безбедности Србије, чији су челници били Станишић и Симатовић, починиле злочине над хрватским и мађарским цивилима.

Веродостојност вештака оптужбе за нестала лица, бранилац првооптуженог Станишића Јан Едвардс поткопавао је сугеришући да хрватским органима није могао бити пријављен нестанак припадника ЈНА или Срба из самопролашене Републике Српске Крајине.

"Контекст је био такав: пријаве су прикупљане 1993-94. када је једна трећина територије Хрватске била окупирана... Њихове породице су поступке за тражење несталих покретале у СР Југославији или у такозваној РСК", одговорила је Вишња Билић.

Она је тврдила и да "ниједна пријава" поднета хрватским властима "није одбијена".

На питање Симатовићевог браниоца Петровића колико је било пријављено нестанака хрватских држављана који су били у оружаним снагама РСК, Билићева је одговорила да се "не може сетити ниједне".

Након што је Петровић рекао да у упитнику хрватских власти не постоји могућност да је несталу особу одвео МУП Хрватске или Хрватска војска, сведокиња је узвратила да је, поред набројаних српских снага, постојала одредница "остале снаге".

Упитана зашто је пријављивање несталих у хрватским операцијама "Бљесак" и "Олуја" изведеним 1995. омогућено тек "седам година касније", Билићева је одговорила да су "породице напустиле Хрватску, а наш рад је ограничен на територију Хрватске".

"Србија то и данас сматра својом надлежношћу, без обзира чији су нестали били држављани", назначила је Билићева.

На Петровићево питање за колико масовних гробница насталих после "Олује" зна, Билићева је рекла да јој "није позната ниједна" и да су страдали "сахрањени у заједничке гробнице после хумане асанације, по Женевским конвенцијама".

Симатовићев бранилац томе је супротставио налаз патолога хашког тужилаштва који је у гробницама пронашао набацане посмртне остатке.

Вишња Билић на то је рекла да тај извештај до сада није видела и да се ослонила на званичне хрватске органе.

Бранилац Петровић питао је и "колико је логора за заробљенике било у Хрватској".

"Није ми познато да их је било. Заробљеници су били у затворима, КП-домовима или коначиштима за заробљенике", одговорила је Билићева.

Наводећи да је у свом експертском извештају Вишња Билић легалне затворе у Србији назвала "логорима", Петровић је питао "зашто је у Србији логор, а у Хрватској затвор или коначиште".

Билићева је одговорила да се послужила "службеном терминологијом у Хрватској".

Поновљени хашки процес Станишићу и Симатовићу биће настављен у уторак, 17. октобра, зато што за следећу седмицу Тужилаштво нема расположивих сведока.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја почело 2009. првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

број коментара 0 пошаљи коментар