Готовина знао да се пале српске куће

Тененс је сведок тужилаштва на суђењу тројици хрватских генерала, Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу које су оптужени за ратне злочине за време и после војно-полицијске акције "Олуја" коју су хрватске снаге предузеле у августу 1995. на ондашњу Републику Српску Крајину (РСК).

Тужилаштво терети Готовину да је био свестан злодела припадника хрватских снага безбедности, док оптужени и његови адвокати то негирају.

Сведок који је експерт хашког тужилаштва цитирао је више војних извештаја, Готовинина наређења и делове ратног дневника Зборног (војног) подручја Сплит, чији је генерал био командант.

Из докумената се види да је Готовина знао да су припадници хрватских снага палили куће и убијали стоку на подручјима захваћеним "Олујом" и да то нису били изоловани случајеви, рекао је сведок Тененс и истакао да су и професионалне 4. и 7. гардијска бригада Хрватске војске учествовале у пљачки и паљевини широких размера.

Готовина је имао овлаштења да нареди хапшење и кажњавање припадника хрватских снага који су се огрешили о кодекс војне дициплине, независно јесу ли му били директно потчињени или су били из јединица, међу којима и Војне полиције ХВ, које су привремено дејствовале на подручју сплитског војног подручја, навео је сведок.

Готовина је, судећи по писменим наређењима, то и чинио и због паљења кућа и убијања стоке, и због незаконитог заузимања станова или саобраћајних прекршаја.

Сведок је нагласио да је постојала јасна линија командовања која је водила од Главног штаба ХВ, преко војног подручја у Сплиту до оперативних јединица - бригада, батаљона и чета.

Готовина је осим директно потчињеним јединицама издавао наређења и 72. батаљону војне полиције на свом оперативном подручју и то у распону од попуњавања батаљона до офензивних операција против снага РСК.

Сведок је рекао да Готовини нису биле одговорне редовна и специјална полиција, већ се оне у неким његовим наређењима помињу само у смислу координације заједничких активности.

Тененс наставља да сведочи у понедељак.