Мишковић ослобођен оптужби за злоупотребе са путарским предузећима

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио власника "Делта холдинга" Мирослава Мишковића оптужби да је оштетио путарска предузећа, док је укинуо део првостепене пресуде којом је био осуђен на пет година затвора и осам милиона динара због оптужби да је помогао сину Марку у утаји пореза. Суд је правоснажно ослободио оптужби и Марка Мишковића, Мила Ђурашковића и остале окривљене за злоупотребе са путарским предузећима.

Истим решењем, Апелациони суд је наложио да му се због битних повреда одредаба кривичног поступка суђење за утају пореза понови пред Специјалним судом у Београду.

У одлуци која је објављена на сајту Апелационог суда наводи се да је судско веће ту одлуку донело једногласно. 

Укинутим делом пресуде, Мишковић је 20. јуна 2016. године био осуђен за кривично дело утаја пореза извршена помагањем.

По налажењу Апелационог суда, нема доказа да је Мишковић извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у вези са путарским предузећима.

У осуђујућем делу пресуде, који је укинут по налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка "будући да су у образложењу пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а они разлози који су дати у знатној мери су нејасни и противречни".

Суђење ће му се сада поновити само по делу оптужнице Тужилаштва за организовани криминал која га терети за помагање сину Марку у утаји пореза по одбитку од капиталног добитка из пословања путарских предузећа.

Мишковићу је суђење због здравствених проблема у децембру 2015. године раздвојено од процеса против његовог сина и осталих оптужених.

Марку Мишковићу и Милу Ђурашковићу поново ће се судити за утају пореза

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио и сина власника "Делта холдинга" Марка Мишковића, Мила Ђуршковића и остале окривљене од оптужби за оштећење путарских предузећа у Србији чиме је потврдио један део првостепене пресуде Специјалног суда.

Истом одлуком Апелациони суд је укинуо део пресуде којом су Марко Мишковић и Мило Ђурашковић били осуђени на затворске и новчане казне због утаје пореза, а Ђурашковић и још неколико окривљених и због оштећања крушевачке "Фабрике мазива" (ФАМ) и наложио да им се суђење понови пред Специјалним судом.

Укинутим делом пресуде Марко Мишковић је био осуђен на три и по године затвора и новчану казну од осам милиона динара.

Ђурашковић је због оштећења крушевачке "Фабрике мазива" (ФАМ) и утаје пореза био осуђен на седам година затвора и новчану казну од шест милиона динара, а његови сарадници у том случају на казне од три до пет година затвора.

Пресудом Апелационог суда Милутин Гашевић, Здравко Рашо, Предраг Филиповић и Зоран Михаиловић правоснажно су ослобођени оптужби за оштећење путарских предузећа.

Због оптужби за помагање Марку Мишковићу да утаји порез, суђење ће се поновити и Живојину Петровићу и Јадранки Бардић.

Због оштећења ФАМ-а, поново ће се судити Дејану Јефтићу, Ристи Ристићу, Бори Јелићу, Браниславу Јовановићу, Љиљани Костић и Срђану Филиповићу.

По налажењу Апелационог суда, нема доказа да су Ђурашковић и Марко Мишковић оштетили путарска предузећа, па тако ни да су им Ристо Ристић, Милутин Гашевић, Дејан Јевтић, Здравко Рашо и Предраг Филиповић у томе помогли.

Што се тиче укинутог дела пресуде, по ставу Апелационог суда, првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка.

"Изрека првостепене пресуде је неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему не садржи ни разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су дати су нејасни и у знатној мери противречни", навео је Апелациони суд. 

Против Марка Мишковића, његовог оца Мирослава Мишковића, Ђурашковића, као и још осам оптужених, кривични поступак је покренут крајем 2012. године због сумње да су оштетили путарска предузећа за више милиона евра.

Тада су били ухапшени и после вишемесечног боравка у притвору пуштени су да се бране са слободе, пошто су положили вишемилионска јемства у еврима, а пасоши су им и даље у судском депозиту и не могу да напусте боравиште без одобрења суда.

Данашњом одлуком Апелационог суда, "пала је" оптужница Тужилаштва за организовани криминал која их је теретила да су финансијским трансакцијама извлачили новац из путарских предузећа и тако довели до њихове пропасти, односно да су их у периоду од 2005. до 2010. године оштетили за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.

Случај у вези са "Фабриком мазива" (ФАМ) из Крушевца покренут је 2010. године.

Сумња се да су оптужени у том случају оштетили предузеће ФАМ из Крушевца за износ од око 3.181.070.378,54 динара (више од 32 милиона евра) и Ђурашковићу прибавили имовинску корист у укупном износу од 1.498.289.138,43 динара (око 15 милиона евра).

С обзиром на то да је већина оптужених за путарска предузећа и на оптужници за ФАМ, поступци су спојени и у фебруару 2015. је кренуло обједињено суђење.

Апелациони суд: Повређени су ЗКП, Устав и Европска конвенција

Поводом укидања дела пресуде који се односи на пореску утају, Апелациони суд је подсетио да је Мирослав Мишковић проглашен кривим да је извршио кривична дела утаја пореза у помагању, јер је својим саветима сину Марку, власнику правног лица, помогао да прикрије чињенице које су од утицаја на утврђивање тих обавеза и тиме избегне плаћање обавеза по добитку "Мера инвестмент фунд Б. В.".

Апелациони суд је навео и да првостепени суд није дао јасне и несумњиве разлоге којим је то саветима Мирослав Мишковић помогао сину да изврши кривично дело, ако се има у виду одбрана окривљеног, као и саоптужених према којима је поступак раздвојен, да је привредно друштво "Мера инвестмент" основано и регистровано у Републици Србији по свим прописима важећим у Републици Србији, да је куповина акција од стране "Мера инвестмент фунд Б. В." из Холандских Антила, а затим унос акција као повећање капитала "Мера инвестмент" било регистровано код свих државних органа и уписано као промена у Агенцији за привредне регистре у Републици Србији.

Такође, тај суд је закључио да је првостепени суд у осуђујућем делу повредио закон, јер је своју осуђујућу одлуку засновао на аутентичном тумачењу Закона о порезу на добит предузећа и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и на обавештењу Министарства финансија и привреде, односно организма две друге гране власти.

Апелациони суд је указао да из списа предмета произлази да се Специјални суд дописом обратио Народној скупштини Србије и Министарству финансија и привреде, у којима је директно тражио одговоре на спорна правна питања на која није имао одговор ни након бројних изведених доказа одбране и Тужилаштва за организовани криминал, саслушаних бројних сведока, стручних саветника, вештака, те правних мишљења бројних стручних саветника из области пореске политике.

Реч је о два питања: да ли у конкретном случају остварен капитални добитак и да ли је постојала обавеза обрачуна пријављивања и плаћања пореза по одбитку за капитални добитак и за кога.

Према ставу Апелационог суда, такво поступање првостепеног суда је противно Законику о кривичном поступку, Уставу Србије, као и Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.

Апелациони суд је указао да, ако се током кривичног поступка појави спорно правно питање од којег зависи примена Кривичног законика, суд који суди у кривичном поступку може сам решити то питање.

Поред тога, попуњавање правних празнина се врши од стране редовних судова у поступцима у којима се појављују, па је суд је дужан да на тај начин надомести недостатке правне норме, навео је Апелациони суд.

"Оваквим поступањем (Специјалног) суда је дошло до повреде члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода којом је зајемчено право на правично суђење и као и повреде члана 4 Устава Србије, којим је установљено начело поделе власти и гарантована независност судске власти у односу на законодавну и извршну", истакао је Апелациони суд.

Стога се, како се додаје, у конкретном случају не ради само о формално правном недостатку – ко је овлашћен да тражи тумачење, већ о суштинској повреди закона будући да суд тражи да му орган друге гране власти протумачи одредбу закона, од чега, на послетку зависи одлука у судском поступку који је у току.

број коментара 27 Пошаљи коментар
(петак, 29. сеп 2017, 08:29) - Radojko [нерегистровани]

Sudstvo je u katastrofalnom stanju.

U pregovorima sa EU o pristupanju EZ,treba zatražiti pomoć za rekonstrukcijucelog pravnog sistema.Obzirom na sporost ove procedure,Vlada mora,u skladu sa ustavom,preduzeti mere o zavođenju vanrednog stanja u sudstvu?

(четвртак, 28. сеп 2017, 06:01) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Postujte odluke sudova

Oslobadjajuca presuda ne znaci da optuzeni nije pocinio krivicno delo. Ona znaci da tuzilastvo nije pruzilo dovoljno dokaza da bi ubedilo sud u krivicu optuzenog. 

(среда, 27. сеп 2017, 21:53) - sanja [нерегистровани]

srbija

Nezavisni sudovi,ha ha ha ,a na zapadu su najveće kazne za one koji oštete državu,utaja poreza i tome slično.Dušanov zakonik podhitno!

(среда, 27. сеп 2017, 21:32) - Maja [нерегистровани]

...

Miškovića će biti uvek nego mene brine naše tužilaštvo i sudstvo.

(среда, 27. сеп 2017, 21:22) - Milan [нерегистровани]

nepravda

Odavno smo izgubili veru u naše sudstvo.

(среда, 27. сеп 2017, 21:15) - Ana [нерегистровани]

Mišković

Sud valjda zna šta radi.

(среда, 27. сеп 2017, 21:03) - sanja [нерегистровани]

srbija

Koliko para je u opticaju.Sramota je šta se radi kod nas, ko ima pare taj ne robija i ne važe zakoni a ko nema može i za pešački u ćorku 5 dana.

(среда, 27. сеп 2017, 21:00) - anonymous [нерегистровани]

Misko

Mišković je kriv za utaju poreza i za to treba da odgovara.

(среда, 27. сеп 2017, 19:49) - anonymous [нерегистровани]

Pravda

Narodu je potrebna vera u sudstvo a ne da svaku odluku docekuje sa vec spremnom parolom " platio je" .

(среда, 27. сеп 2017, 19:39) - anonymous [нерегистровани]

kiki

Sud je doneo odluku i to se mora postovati jer sud najbolje radi svoj posao i pravicno dosnosi odluke. Jednostavno covek je oslobodjen jer nema dokaza da je zloupotrebio sluzbeni polozaj .