Станишићева одбрана: ЈНА контролисала српске снаге у Барањи

Сведок, који исказ даје скривеног лика и уз електронску измену гласа, то је, међутим, само делимично прихватио.

У јучерашњем главном исказу, РФЈ-151 изјавио је да су "црвене беретке" Службе државне безбедности (СДБ) Србије, 1991-95. године, починиле злочине над несрпским цивилима у Барањи, у Хрватској.

Станишић, бивши начелник СДБ Србије, и оперативни официр те службе Франко Симатовић Френки оптужени су за злодела током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. године.

Станишићев бранилац Вејн Џордаш сугерисао је да су 1991. "појединци" из "обавештајних служби ЈНА" наоружавали Србе у Барањи, иако о томе није постојала "званична одлука".

Сведок је то прво потврдио, али је затим додао да "није сигуран". Прецизирао је да је прво дошло до "илегалног", а потом и до "легалног" наоружавања Срба.

На сугестију Станишићевог браниоца да је "било ко могао злостављати (несрпске) цивиле", РФЈ-151 одговорио је да је то било "тек после легалног наоружавања свих пунолетних" Срба.

Адвокат Џордаш потом је сугерисао да је "ЈНА, као главна војна снага, руководила активностима у Барањи".

"Да, што се тиче Територијалне одбране, али нисам сигуран колико је ЈНА учествовала у цивилном делу", узвратио је РФЈ-151.

На питање да ли је полиција у Барањи одговарала ЈНА, сведок је рекао да је "сарадње било кад год је требало" и да је полиција у операцијама "ангажовала и редован и резервни састав".

Упитан од Џордаша да ли су полицијске снаге током ратних дејстава биле потчињене ЈНА, РФЈ-151 је рекао: "Претпостављам, да, јер су ушле у зону одговорности ЈНА".

На сугестију Станишићевог браниоца да је 1991. полиција "подносила кривичне пријаве" против починилаца злодела, сведок је одговорио да је "тада врло мало урађено по закону и правилу службе, било је мало процесуираних за кривична дела".

Он је прихватио сугестију адвоката Џордаша да је било тешко идентификовати починиоце недела и да је "чак и добро наоружана ЈНА имала проблем да контролише криминал".

Станишићев бранилац сведока је затим питао да ли је "одлука локалних кризних штабова била да се протера хрватско становништво".

"Било је ситуација када су кризни штабови по неким од места протеривали људе", гласио је одговор РФЈ-151.

"Али, већина кризних штабова је чинила све што је могла да заустави злочине", сугерисао је Џордаш.

"Било је таквих, али да ли је била већина...", остао је недоречен сведок.

Данашње унакрсно испитивање сведока одвијало се већим делом иза затворених врата, ради заштите његовог идентитета.

РФЈ-151 наставиће сутра да одговара на питања одбране Станишића и Симатовића.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић, почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009. године, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. године, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015. године, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.