Заштићени сведок: Црвене беретке починиле злочине у Барањи

Сведок оптужбе РФЈ-151 изјавио је данас, на суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију у Хагу, да су "црвене беретке" Службе државне безбедности Србије, 1991-95, починиле злочине над несрпским цивилима у Барањи, у Хрватској.

Станишић, бивши начелник СДБ-а Србије, и оперативни официр те службе Симатовић оптужени су за злочине током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Заштићени сведок, из чијег исказа произлази да је био припадник СДБ-а у Белом Манастиру, рекао је да су, од лета 1991. године, злочине у барањским селима чинили "редовни и резервни састав МУП-а Барање и јединица СДБ-а Србије коју смо звали 'црвене беретке'", преноси Бета.

"Углавном је било протеривања, дешавала су се убиства, а највише пљачке имовине оних који су отишли, али чак и оних који су остали", посведочио је РФЈ-151.

На питање тужиоца Адама Вебера како зна да су "црвене беретке" биле "оперативна јединица СДБ-а Србије", сведок је одговорио да му је то рекао "начелник СДБ-а у Белом Манастиру".

Прецизирао је да су злочини почињени одмах пошто су "Територијална одбрана и Срби", почетком јула 1991. године, "за десетак дана преузели власт у свим барањским селима, осим Биља".

Села је, истовремено, напустила "већина несрба".

"Кривична дела наставила су се до 1995, додуше смањеним интензитетом, али било је убистава", рекао је сведок.

"Паљене су куће да би се прикрила пљачка", а спаљена је и католичка црква у Белом Манастиру, рекао је сведок.

Потврдио је и да су ЈНА, ТО и "книнџе" у септембру 1991. силом заузели Биље, оставивши несрпском становништву коридор до Осијека.

"Книнџе су очистиле то подручје", као јединица која је стекла искуство на другим ратиштима у Хрватској, назначио је сведок.

Према оптужници, и "книнџе" су биле под контролом СДБ-а Србије.

После заузимања Биља, како је изјавио, "50 до 80 мештана је ухапшено и превезено у Даљ и Борово Село".

Напоменуо је да неке од њих, које је познавао, никада више није видео живе.

Тужилац Вебер предочио је, затим, извештај полиције из Белог Манастира да су "Горан Хаџић и (Жељко Ражнатовић) Аркан дошли у полицијску станицу у Даљу и одвели више од 25 заробљених, 21. септембра 1991".

Хаџић, премијер и председник самопроглашене Републике Српске Крајине, био је пред Хашким трибуналом оптужен за ратне злочине, али је умро прошле године, пре краја суђења.

Трибунал је оптужио и Ражнатовића, али је он убијен почетком 2000. у Београду.

Према оптужници, обојицу су, као учеснике у удруженом злочиначком подухвату, контролисали Станишић и Симатовић.

Сведок РФЈ-151 посведочио је и да се, после хрватских операција против РСК с пролећа 1995, у Барањи "појавио страх" и да су, потом, опет дошле "црвене беретке" и "завеле страховладу".

Под командом "мајора Васе Мијовића", "злостављали су становништво", "ограничили кретање" и "ништа није могло без њиховог одобрења".

Мијовића је, према сведоковој изјави, "СДБ Србије послао да ситуацију стави под контролу".

"Сви цивилни и полицијски органи морали су имати Мијовићеву сагласност за своје поступање", подвукао је сведок.

Као доказ Мијовићеве припадности СДБ-у Србије, тужилац Вебер приказао је у судници извештај који је Мијовић, крајем октобра 1995, упутио београдској централи Службе.

Сведок је прокоментарисао: "Значи, црвене беретке су биле јединица СДБ-а Србије, као што сам и ја имао сазнања".

За Мијовића су, по сведочанству РФЈ-151, "радили и локални криминалци" и заједно су преко Барање у Србију шверцовали камионе и аутомобиле украдене на Западу.

"Набављали су кола из Мађарске и са Запада чак и вишим политичким функционерима у Новом Саду и у Србији", рекао је сведок.

По исказу заштићеног сведока, двојица угледних мештана - један Хрват који није хтео да оде и један Србин - умрли су непосредно након што су били тешко претучени у штабу Мијовићеве јединице у Биљу.

Сведока ће сутра унакрсно испитивати браниоци Станишића и Симатовића.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ-а Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, према тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, године, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво.

Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

број коментара 2 пошаљи коментар
(среда, 20. сеп 2017, 22:08)
anonymous [нерегистровани]

A drugi cveće???

Pa Srbi i Hrvati su saraðivali u ratu protiv Bošnjaka i BiH!
Pa ako je neki Srbin potvrdio da su Srbi počinili zločine, zašto tako sarkastično odgovarte na vijest???
Kad svjedoci protiv Orića govore da su Bošnjaci ubijali svoje, onda likujete i hvalite svjedočenje???
Cinici!

(уторак, 19. сеп 2017, 20:34)
anonymous [нерегистровани]

A drugi cvece sadili uz rat izgleda

Izgleda prema Hagu, jedino Srbi nisu bili ubijani u ratu i niko nije cinio zlocine nad njima.