Суђење Станишићу: Одбрана побијала изјаву сведока

Током унакрсног испитивања, Станишићев бранилац Вејн Џордаш тврдио је да Савић средином маја 1991. није могао у Београду разговарати с Ражнатовићем зато што је он тада био у затвору у Загребу.

"Ја претпостављам да је Аркан био пуштен 14. маја, ја то нисам измислио, може се проверити", одговорио је Савић, један од оснивача Српске демократске странке у Вуковару.

Станишићев адвокат сведоку је, потом, предочио документ загребачког суда по којем је Ражнатовић у тамошњем затвору био до 14. јуна 1991.

"Значи, нисте могли видети Ражнатовића у Београду до 14. јуна", сугерисао је бранилац Џордаш.

"Допуштам да се време промени, али моја изјава је истинита", узвратио је сведок. На питање браниоца зашто наведене Ражнатовићеве речи није поменуо у својој првој изјави хашком тужилаштву из 2002. године, Савић је одговорио да је "ствар истражитеља шта су записали".

Да Станишић није контролисао Ражнатовића, бранилац Џордаш доказивао је и изјавом тадашњег министра одбране Србије Томислава Симовића да је Ражнатовићева јединица била "регуларна...у саставу Територијалне одбране" и да је "координисала дејства са ЈНА".

"Ово је прање и скидање одговорности са себе, намештен интервју", прокоментарисао је Савић, који је у главном исказу изјавио да је Ражнатовићева јединица у пролеће 1991. починила тешке злочине над несрбима у Славонији.

Упитан зна ли било шта о томе да ли се Станишић, у то време помоћник шефа СДБ Србије, бавио обуком и слањем српских добровољаца на ратишта у Хрватској, сведок није дао конкретан одговор.

Рекао је само да је од команданта Територијалне одбране САО Славонија, Барања и западни Срем (СБЗС) Илије Којића чуо да "их је Станишић звао и дао им инструкције како да се понашају на терену".

У изјави, коју су тужиоци прекјуче предочили суду, Којић је касније потврдио да је био припадник СДБ Србије.

Станишићева одбрана сугерисала је и да су испоруке оружје Србима у Хрватској посредством београдске Матице исељеника, о којима је Савић сведочио, могле организовати и ЈНА и Министарство одбране Србије, а не самао СДБ.

На Џордашево питање какве везе је Матица, у којој је сведок радио, имала с оружјем, Савић је рекао: "Никакве, то је радила Служба, користећи наше име... Они су то организовали, шверцовали".

Упитан "чије је оружје било", одговорио је да "не зна" и да је то била "државна тајна". Позван од браниоца да каже да ли је у складишту оружја видео представнике ЈНА и Министарства одбране, Савић је казао: "Све службе - и војна и цивилна и полиција - су биле укључене у то".

Савић је назначио да су "испоруке ишле у Ердут", где је Ражнатовић имао базу, и да то није било "ништа ненормално".

Упитан да ли је о испорукама оружја разговарао с председником Матице исељеника, књижевником Браном Црнчевићем, сведок је одговорио одречно.

"Црнчевић је био боем коме је само било јести и пити, а около су људи радили шта су хтели...Одлазио би на коцкање, ноћни живот био је за картарошким столом", рекао је сведок. Савић је, међутим, остао при исказу да му је Црнчевић говорио да се свакодневно виђа с тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем. На питање браниоца зна ли ишта о Станишићевој улози у испорукама оружја, сведок није дао одређен одговор.

Бранилац другооптуженог Франка Симатовића-Френкија, који је у критично време био оперативац СДБ Србије, питао је сведока да ли је Симатовића икада упознао или срео.
"Не, зашто бих га упознао...али, читао сам његове извештаје у Политици експрес као Драгана Симендића, док је био акредитован као новинар у Книну", одговорио је Савић.

Он је, на сугестију браниоца Михајла Бакрача, потврдио да тада није знао шта и за кога ради Симатовић.

Савић је, док га је испитивао Симатовићев бранилац, остао при исказу да је СДБ Србије формирала и контролисала све опозиционе странке, као и познате интелектуалце и дисиденте у Србији.

Поновљени процес Станишићу и Симатовићу биће настављен у уторак, 19. септембра.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је у мају 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.