Генерал Лугоња осуђен, остали "Младићеви јатаци" ослобођени

Пензионисани генерал Војске Републике Српске Марко Лугоња је једини током процеса признао да је скривао Ратка Младића у свом стану.

Овом одлуком, која је објављена на сајту Апелационог суда, преиначена је друга првостепена пресуда којом је у мају прошле године због апсолутне застарелости кривичног гоњења била одбијена оптужба против свих окривљених.

Прва првостепена пресуда из 2010. године, којом су оптужени били махом ослобођени или су оптужбе такође због застарелости биле одбијене, била је укинута па се суђење понављало по налогу Апелационог суда.

Правоснажном пресудом оптужби су због недостатка доказа ослобођени Станко Ристић, Љиљана Васковић, Борислав Ивановић, Предраг Ристић, Саша Бадњар, Ратко Вучетић, Татјана Васковић Јањушевић, Бојан Васковић и Благоје Говедарица.

Лугоња, пензионисани генерал, осуђен је јер је у току септембра 2002. године у Београду крио Младића у свом стану и обезбеђивао му намирнице као и друге ствари потребне за живот иако је знао да се Младић налази на оптужници хашког тужиоца због извршења 15 кривичних дела против човечности и међународног права, а за којим је Окружни суд у Београду у мају 2002. године издао потерницу.

Апелациони суд наводи да сматра да је Марко Лугоња извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела с обзиром на то да је и сам признао извршење кривичног дела.

Према том признању, Лугоња је Младића у свој стан примио на наговор генерала Здравка Толимира. Младић се у Лугоњином стану задржао пет-шест дана.

Апелациони суд подсећа да је одлука да прими Младића у свој стан била Лугоњин избор, као и да му је било познато да је у Хагу била подигнута оптужница против Ратка Младића и расписана потерница.

Младићу је, како је рекао на суђењу, помогао јер је био његов командант.

Што се тиче осталих оптужених који су сада ослобођени оптужбе, Апелациони суд је нашао да у конкретном случају није наступила застарелост кривичног гоњења како је то наведено у првостепеној пресуди, али да током поступка јавни тужилац није понудио довољно јасне и уверљиве доказе којима би поткрепио своју оптужбу, наводи се у одлуци Апелационог суда.

"Јатаци" који су крили Младића после 2006. до његовог хапшења пет година касније, 26. маја 2011, склопили су споразум о признању кривице с Тужилаштвом за ратне злочине, на условне казне затвора.

Суђење Младићу у Трибуналу је у завршној фази.

Ослобођени "јатаци" могу да туже државу

Станко Ристић, који је, после више од 11 година од хапшења, сада правоснажно ослобођен од оптужби, у притвору је због тог случаја провео петнаест и по месеци, док су остали оптужени у притвору били од три до осам месеци.

Према речима Ристићевог браниоца Немање Говедарице, Ристић сада има право да тражи одштету од државе због неоснованог лишења слободе, односно за време проведено у притвору, баш као и сви остали правоснажно ослобођени.

Да ли ће то и учинити, одлучиће у наредном периоду након што прими правоснажну пресуду, навео је адвокат Танјугу.

Што се тиче правоснажне пресуде, Ристићев бранилац подсећа да је од почетка поступка одбрана тврдила да нису основане тврдње тужилаштва и да нема доказа да су оптужени извршили кривична дела.

"Апелациони суд донео је једину могућу и на закону засновану одлуку", рекао је Говедарица и напоменуо да током читавог поступка тужилаштво није обезбедило ниједан материјални доказ или исказ сведока, који би довео до осуђујуће пресуде.

Поред тога, како је навео Говедарица, зачуђујуће је то што тужилаштво није инсистирало да саслушају Младића у Хашком трибуналу након његовог хапшења, већ је то чинила одбрана.