Апелациони суд: Радоњић и Ромић биће у кућном притвору

Том одлуком одбијена је као неоснована жалба Тужилаштва за организовани криминал и потврђено првостепено решење Специјалног суда, који им је још 6. јула укинуо притвор у којем су били више од три и по године и заменио га за меру забране напуштања стана уз електронски надзор – кућни притвор.

Прво решење о укидању притвора и замени за кућни, било је укинуто почетком овог месеца из процеснких разлога, а након тога је по ставу Апелационог суда, првостепени суд отклонио битне повреде кривичног поступка и донео ново решење које је сада потврђено.

Портпаролка Апелационог суда Мирјана Пиљић рекла је да је тај суд закључио да је првостепени суд правилно имао у виду "да је од извршења кривичног дела – тешко убиство, за које се окривљени оправдано сумњиче, протекло више од 18 година".

Такође је Специјални суд правилно имао у виду да су Радоњић и Ромић у притвору провели дуг временски период – више од три и по године, затим фазу кривичног поступка, односно чињеницу да су у досадашњем току суђења изведени сви предложени докази оптужбе и саслушани сви предложени сведоци.

Због тога Апелациони суд сматра да је првостепени суд правилно закључио да трајање притвора према Радоњићу и Ромићу више није неопходно, те да ће се иста сврха – несметано вођење кривичног поступка – обезбедити и блажом мером: кућним притвором, навела је Пиљићева.

Апелациони суд је такође имао у виду да су се окрвиљени у претходном периоду по изреченој мери забране напуштања стана (кућни притвор) – од 6. јула, понашали у складу са том мером што, према ставу суда, поткрепљује уверење да ће се и у даљем току поступка придржавати те мере и ограничења, а кривични поступак да ће несметано тећи.

"Овакав став првостепеног суда у складу је и са позитивноправним и уставноправним поретком у судовима у Републици Србији, као и са праксом Европског суда за људска права", нагласио је у својој одлуци Апелациони суд.

Специјални суд је 6. јула, после три и по године, укинуо притвор некадашњим припадницима Државне безбедности Радоњићу и Ромићу, у ком су били од хапшења 13. јануара 2014. године и заменио га блажом мером – кућим притвором уз електронски надзор, односно наногицу.

Поред њих у овом случају за убиство Ћурувије оптужени су и некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић и припадник тог центра Ратко Ромић и Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстрекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду где су се налазиле просторије маркетиншке службе "Дневног телеграфа".