Симатовић тражи привремену слободу током паузе у раду Хашког суда

Симатовићеви браниоци су у захтеву подсетили да се Симатовић и први пут добровољно предао Трибуналу, као и да се сваки пут одазивао свим позивима суда да се врати у притворску јединицу са привремене слободе.

Такође су навели да ће од Владе Србије тражити да пружи гаранције за његов боравак у Србији.

Одбрана Симатовића којем је 13. јуна почело поновљено суђење заједно са Јовицом Станишићем због оптужби да су починили ратне злочине над Хрватима и Муслиманима током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95, најавила је да ће летњу паузу у раду суда искористити за припрему одбране.

Симатовић и Станишић су након првог суђења били ослобођени свих оптужби али је жалбено веће трибунала ту одлуку укинуло и наложило да им се суђење понови. 

У оптужници се наводи да су Станишић и Симатовић, високо рангирани званичници Службе државне безбедности (ДБ) Србије, били учесници удруженог злочиначког подухвата (УЗП) који је имао за циљ присилно и трајно уклањање већине несрпског становништва са великих подручја у Хрватској и Босни и Херцеговини (БиХ) почињењем злочина прогона, убиства, депортација и нехуманих дела. 

Према наводима оптужнице, Станишић и Симатовић, делујући појединачно и/или у договору с другим учесницима УЗП, учествовали су у УЗП тако што су формирали, финансирали и снабдевали специјалне јединице ДБ Србије које су учествовале у чињењу злочина у Хрватској и БиХ у периоду од 1. августа 1991. до 31. децембра 1995. године и пружали им подршку.

У мају 2013, Претресно веће и Међународни кривични суд за бившу Југославију су већином гласова закључили да Станишић и Симатовић нису одговорни за почињење злочина који им се стављају на терет и ослободило их свих оптужби, те наложило да одмах буду пуштени на слободу. 

Жалбено веће је по жалби тужилаштва 15. децембра 2015. поништило ослобађајућу пресуду и наложило да се Станишићу и Симатовићу суди поново по свим тачкама оптужнице.

Они негирају кривична дела за која су оптужени.