Караџићу наметнут адвокат

Суђење бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу биће настављено у марту 2010. године, чиме је судија делимично уважио захтев за одлагање.

Судско веће Хашког трибунала одлучило је и да Караџићу наметне браниоца по службеној дужности, пошто се два пута од почетка суђења није појавио у судници. Веће је наложило секретаријату суда да одмах нађе и постави браниоца.

Караџић ће идуће недеље, после разговора са правним саветницима, одлучити да ли ће уложити жалбу на одлуку о постављању браниоца, рекао је агенцији Бета извор близак Караџићу.

Бивши председник РС има рок од 14 дана да уложи жалбу. Караџић ће, сутра поподне у притвору Трибунала, са саветницима размотрити како да нађу "конструктиван" одговор на одлуку суда, наводи Бетин извор.

Тим за одбрану не прихвата одлуке Трибунала

Адвокат Светозар Вујачић, члан правног тима за одбрану Радована Караџића изјавио је за интернет портал РТС-а да Караџић неће прихватити ни наметнутог браниоца, ни одлагање суђења за март следеће године.

"Нема ни говора да Караџић прихвати наметнутог браниоца, чак иако је он адвокат из Србије", каже Вујачић.

Вујачић сматра да је одлагање за неколико месеци недовољно време да се само прегледа милион и триста страница материјала оптужбе и око седамсто хиљада страна докумената одбране. Правни тим ће се жалити на овакву одлуку Трибунала и тражити одлагање до јуна.

Караџићу није одузето право да се брани сам

Одлуком да Караџићу постави браниоца, судско веће му није одузело право да се заступа сам, али га је упозорило да ће то учинити ако се у марту не појави у судници или ако буде ометао поступак на други начин.

Постављени бранилац ће преузети потпуно заступање Караџића само ако он у марту одбије да учествује у суђењу. Одлагање наставка суђења до марта је неопходно да би се наметнути бранилац припремио за процес.

Претресно веће Трибунала позвало је Караџића да "у потпуности сарађује и о својој одбрани разговара са постављеним браниоцем".

Караџић је оптужен за геноцид над несрпским становништвом у Сребреници и још седам општина у БиХ, као и за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумано понашање, терорисање, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца за време рата у бившој СФРЈ између 1992. и 1995. године.