Неуставно девет одредаба Статута суда за злочине ОВК

Наиме, након што је прегледало 208 правила Статута, Специјализовано веће Уставног суда утврдило је да девет правила није у сагласности са Поглављем II Устава Косова, које се односи на основна права и слободе. 

Такође је закључило да у погледу још једног правила не може да каже да је усаглашено са Поглављем II Устава.

Веће које је одлучивало о уставности указало је да Правилник мора да одражава највише стандарде међународног права људских права како би се обезбедило да поступак буде правичан и експедитиван.

Закључци овог већа поводом Правилника сада ће бити упућени пленарној седници судија на даљи поступак у вези са одредбама о којима је реч, наводи се у саопштењу, и додаје се да Судије Специјализованог већа Уставног суда (које су одлучивале о уставности) неће учествовати у том поступку. 

Правилник ће ступити на снагу тек седам дана пошто буде потврђена његова уставност.

Кад Правилник о поступку и доказима ступи на снагу, Специјални суд (односно његова већа) моћи ће да почну са радом, односно, Специјално тужилаштво Дејвида Швендимана моћи ће да му поднесе прве оптужнице против осумњичених за ратне злочине које су починили припадници ОВК.

Посебан Правилник о раду ових специјализованих већа суда као и тужилаштва потребан је јер се на њихов рад не примењује стандардни Закон о кривичном поступку Косова.

Правилник иначе регулише вођење судског поступка пред Специјализованим већима на свим нивоима, од већа Основног суда, преко већа Апелационог суда до већа Врховног суда, и регулише дужности судије за претходни поступак.

Судије Специјализованог већа Уставног суда усвојиле су своја правила о поступку, која ће такође бити унета у Правилник.

Тај Правилник, како је раније саопштено, нагласак ставља на заштиту сведока, жртава и других особа које су изложене ризику због сведочења или сарадње са Специјализованим већима.

Мисија Еулекс је почетком фебруара именовала је 19 судија на листу међународних судија Специјалног суда за ратне злочине ОВК, међу којима су судије које ће обављати функцију потпредседника, као и четири судије Специјализованог већа Уставног суда.

Специјални суд који ће судити по оптужницама за ратне злочине високих официра бивше ОВК функционисаће на четири нивоа – Основни специјални суд, Апелациони специјални суд, Врховни специјални суд и одељење Уставног суда за Специјални суд.

Главни тужилац овог ад хок суда јесте амерички правник Дејвид Швендимен, а његове прве оптужнице се, како је раније најављено, очекују у првој половини ове године, односно пошто Статут ступи на снагу.

Тек након подизања оптужница биће познато ко ће бити процесуиран пред судом јер се истраге држе у највећој тајности.

Суд ће, како је раније званично саопштено, "водити судске поступке о наводима који проистичу из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011, а у којем се износе наводи о тешким прекограничним и међународним кривичним делима".

У том извештају, специјални известилац Савета Европе Дик Марти писао је о злочинима ОВК над отетим Србима на Косову и у Албанији и изнео сумње да су некима од њих у Албанији вађени органи којима је касније трговано.

Наводе из Мартијевог извештаја истраживала је, пре формирања суда, специјална радна група ЕУ коју је предводио амерички правник Клинт Вилијамсон.

Вилијамсона је наследио Швендиман, такође Американац.

Поменути суд, чије ће седиште бити у Хагу, има надлежност за злочине почињене од 1998. до 2000. године.

Иначе, Уставно веће Специјалног суда чине судије Роланд Декерс из Холандије, Ен Пауер Форд из Ирске, Видар Стенсланд из Норвешке и као резервни судија Антонио Белзамо из Италије.

Као судије Специјалног суда именовани су Кит Рејнор из Велике Британије, Кај Амбос, Кристоф Барт, Томас Лакер и Михаел Боландер из Немачке, Емилијо Гати из Италије, Николас Гиљо из Француске и Гињал Метро из Швајцарске.

За судије су именовани и Владимир Микула из Чешке, Андрес Пармас из Естонија, Мишел Пикар из Француске, Кенет Робертс из Канаде, Чарлс Смит из Америке, Мапи Велт из Холандије и Кристина ван деј Вајнгарт из Белгије.