Хирург из болнице у Панчеву ослобођен оптужби за несавесно лечење

Том одлуком преиначена је првостепена пресуда Основног суда у Панчеву којом је Ивица био осуђен на 11 месеци затвора и једногодишњу забрану обављања хируршког позива због кривичног дела "тешко дело против здравља људи".

Жалба Основног јавног тужиоца у Панчеву је одбачена као недозвољена имајући у виду да је Апелациони јавни тужилац обавестио суд да одустаје од жалбе, наводи се у одлуци Апелационог суда и додаје да су оштећени ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Оптужницом Основног јавног тужиоца у Панчеву Ивици је било стављено на терет да је од 10. до 15. марта 2006. године у Општој болници у Панчеву као лекар специјалиста опште хирургије, при пружању лекарске помоћи очигледно несавесно поступао и тиме проузроковао погоршање здравственог стања Јојкићеве, услед чега је она преминула.

Апелациони суд је међутим закључио да нема довољно доказа да је Ивица при пружању лекарске помоћи "уопште очигледно несавесно поступао и тиме проузроковао погоршање здравственог стања пацијенткиње".

"Нема доказа да је смрт пацијенткиње у директној узрочно-последичној вези са неадекватним лечењем окривљеног, зато што није благовремено препознао акутно запаљење црвуљка код пацијенткиње и није предузео адекватне мере лечења обољења", навео је Апелациони суд.

Тај суд је указао да из свих налаза судских вештака произлази да се ради о атипичном запаљењу црвуљка, у ком случају је давање дијагнозе отежано.

Такође, приликом закључка да нема доказа да је Ивица очигледно несавесно поступао, Апелациони суд је имао у виду да је он приликом пријема пацијенткиње извршио све анализе, да јој је одредио терапију, да је био дежуран само приликом пријема 10. марта и у недељу 12. марта 2006. године, а да су осталих дана у лечењу оштећене поступали и остали хирурзи Опште болнице Панчево.

Апелацион суд је напоменуо и да из налаза и мишљења Медицинског факултета у Нишу произилази да је Јојкићева примљена на Одељење хирургије УК КЦ Србије у Београду 15. марта, а да је хируршка интервенција обављена 16. марта 2006. године, око 12 и по сати после пријема, да су за то време обављени додатни прегледи и анализе.

"Код оваквог стања ствари не може се говорити о кључном пропусту лекара који је примио пацијенткињу 10. марта 2006. године, односно није утврђено да су његове радње последица очигледно несавесног поступања, а што је довело до смрти оштећене", закључио је Апелациони суд.