Трибунал: Туђманова власт директно умешана у рат у БиХ

Доказе за то заступници оптужбе цитирали су током данашње расправе о жалбама лидера самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ) на дугогодишње неправоснажне казне које им је Трибунал изрекао због злочина над Муслиманима у западној Херцеговини и средњој Босни, 1993-94.

Подсетимо, том пресудом је утврђено да је председник Туђман био на челу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање "хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године", насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

Сврха стварања тог ентитета - ХРХБ - по пресуди је било "поновно уједињавање хрватског народа", будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он "или уједини са Хрватском, у случају распада БиХ" или остане у БиХ "с тесним везама с Хрватском".

Побијајући јутрошњу тврдњу ратног министра одбране ХРХБ Бруна Стојића да тај подухват није постојао и да Туђман није интервенисао у БиХ, тужиоци су цитирали документе самог ХВО о присуству и деловању јединица регуларне Хрватске војске (ХВ) на територијама у БиХ које је Туђман прогласио хрватским.

Према тим и другим доказима Тужилаштва, трупе ХВ су у БиХ учествовале у нападима у БиХ од 1992, а та дејства појачана су, у средњој Босни и западниј Херцеговини, за време хрватско-муслиманског рата 1993-94.

Уклањајући са хрватских војника ознаке ХВ и називајући их "добровољцима" Туђманова власт покушавала је, по тужиоцима, да прикрије своју умешаност у босански рат.

Из преписа Тудђанових разговора са лидерима босанских Хрвата, које је сам снимао, тужиоци су цитирали да је, у новембру 1993, председник Хрватске наредио "одбрану линија које смо заузели" у БиХ.

У том циљу, Туђман је наредио и премештање јединица ХВ у БиХ, а у сусрету са тадашњим начелником Генералштаба ХВ Јанком Бобетком нагласио је да "морамо постићи што повољније границе за ХРХБ".

Према тумачењу тужилаца, Туђман је сматрао да се "Хрватска мора борити за границе ХРХБ". Све то доказује да је Туђманова власт у Загребу имала, преко ХВ, команду и контролу над снагама босанских Хрвата, које су злочине над Муслиманима починиле, као што је и утврђено првостепеном пресудом Трибунала.

Стојићева одбрана пориче етничко чишћење Муслимана 

Бивши министар одбране босанских Хрвата Бруно Стојић негирао је пред Хашким трибуналом да је био учесник у удруженом злочиначком подухвату стварања проширене хрватске државе на територији БиХ злочинима над Муслиманима.

Трибунал је 2013. Стојићу, који је био министар одбране самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ), изрекао неправоснажну казну од 20 година затвора због учешћа у том подухвату, односно због злочина над Муслиманима у западној Херцеговини и средњој Босни, 1993-94. године.

Током данашње расправе о жалби коју је на ту пресуду уложио Стојић, али и Тужилаштво, његов бранилац Карим Кан тврдио је да злочиначко удружење није постојало, ако га је и било, Стојић у подухвату није учествовао.

Кан је рекао да "нема директних доказа о злочиначком удружењу".

Стојићев бранилац је негирао налазе из пресуде да је Туђман јавно заговарао опстанак БиХ и сарадњу с Муслиманима, а да је на тајним састанцима, које је сам снимао, давао налоге за насилну поделу БиХ.

"Туђман уопште није играо ту дуплу игру. Немамо потребу да доказујемо да је Туђман био велики хуманитарац и да никада није охрабривао интервенцију Хрватске у БиХ", рекао је Кан.

Према његовим речима, Туђман је подржавао опстанак БиХ, "ако је могућ", али да, у супротном Муслимани "иду с Хрватима". Обнова Бановине никада није доказана, чак ни у транскриптима Туђманових разговора, рекао је Кан.

"Туђман није желео Велику Србију на својим границама", рекао је Стојићев бранилац, приказујући Хрватско веће одбране као плод "легитимне потребе да се сви народи одбране од српске агресије".

Кан је рекао да је ХВО снабдео великом количином оружја и војне опреме Армију БиХ, односно "народу који је, по тужиоцима, покушавала да уништи".

Због истих злочина, Трибунал је на 25 година затвора осудио ратног премијера ХРХБ Јадранка Прлића. Казна од 20 година изречена је начелнику Главног штаба ХВО Слободану Праљку и заменику команданта ХВО Миливоју Петковићу.

Валентин Ћорић, командант војне полиције ХВО, осуђен је на 16 година затвора, а председник комисије за размену заробљеника ХРХБ Берислав Пушић на затворску казну од 10 година. Пушић не присуствује расправи о жалбама, будући да је практично издржао казну.

О њиховим жалбама, али и жалби тужилаца који траже оштрије казне, Трибунал ће расправљати до 28. марта.

Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994. која је укључивала убиства, силовања, депортације, нечовечно поступање, противправно затварање, нехумана дела, уништавање и одузимање имовине, безобзирно разарање насеља и културних и верских објеката, принудни рад и противправно терорисање цивила.

Та злодела - квалификована као злочини против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција - почињена су у општинама Мостар, Чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф и Јабланица.

Расправа о жалбама биће сутра настављена аргументима одбране ратном начелнику Главног штаба ХВО Слободана Праљка.