Одбрана на крају суђења позвала на ослобађање Младића

Одбрана Ратка Младића поново је позвала судије Хашког трибунала да генерала Младића ослободе по свим тачкама оптужнице, одбацујући тврдњу тужилаца да су доказали генералову кривицу.

"У свим аспектима овог предмета, тужиоци нису успели да докажу кривичну одговорност генерала Младића", рекао је, на крају завршне речи, Младићев бранилац Драган Иветић.

Тиме је окончан хашки процес генералу Младићу који је почео у мају 2012. Судије ће од данас радити на пресуди, чије је изрицање предвиђено до новембра 2017.

Оптужница генерала Младића (74), ратног команданта Војске Републике Српске, терети за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата који је у шест општина имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Одговарајући на аргументе Тужилаштва, бранилац Иветић је рекао да генерал Младић мора бити ослобођен зато што су "брањени градови били не само Сарајево и Сребреница, него и сви локалитети у општинама које је бранила оружана сила, одбијајући да те градове отвори".

Иветић је негирао тврдњу оптужбе да су генерал Младић и његов врховни командант Радован Караџић "били кључни партнери" у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било стварање нове српске државе трајним и насилним уклањањем Муслимана и Хрвата са великог дела територије БиХ.

"Како су то могли бити кад односи међу њима понекад нису били добри... И како су могли да сарађују у удруженом злочиначком подухвату кад нису имали исте ставове... Ако се тврди да су били кључни партнери, зашто је Караџић покушавао да смени Младића, као што докази показују", упитао је Иветић.

Коментаришући то што је као доказ за прогон несрба Тужилаштво приложило Младићево наређење за "чишћење Подриња", заступник одбране је тврдио да се то односило "на легитимну војну операцију чишћења терена којој тужиоци дају злонамерно значење".

"Мора се правити разлика између употребе тог термина у војним документима и присилног премештања", указао је Иветић.

На речи тужиоца да је генерал Младић са својом војском могао кроз Босну да прође као кроз сир, бранилац је рекао да је "Младић са војском могао да пресече Босну, али то није учинио, већ се бранио од напада Армије БиХ".

Иветић: Сарајево било легитимна мета 

Иветић је Сарајево назвао "школским примером брањеног града који је постао легитимна мета зато што је АБиХ сместила своје капацитете међу цивиле и користила их као живи штит". ВРС је, насупрот томе, "пажљиво бирала мете да не би угрозила цивиле".

На оптужбе да је ВРС рушила џамије у Фочи, Младићев бранилац је, позивајући се на сведоке, тврдио да су оне коришћене у војне сврхе.

"Када за догађај постоји алтернативно објашњење, морате пресудити у корист оптуженог... генерал Младић не може бити кривично одговоран за то", нагласио је Иветић.

Говорећи о оптужби за геноцид у Сребреници, Младићев бранилац је тврдио да тужиоци "не знају када се догодио састанак" генерала Младића са сарадницима "на којем је, како тврде, одлучено да се убијају муслимански заробљеници.

"Тужиоци признају да пре тог састанка није било удруженог злочиначког подухвата за убијање.Како се нешто може ван разумне сумње доказати, кад оптужба каже да не зна", упитао је Иветић.

По оптужби до тог састанка је дошло у ноћи између 11. и 12. јула 1995. и тада се "морало одлучити" о убијању.

Као неосновано, бранилац је одбацио и то што је Тужилаштво постојање наводне одлуке о убијању повезало са Младићевом одлуком да се међу издвојеним муслиманским мушкарцима спроведе тријажа како би се пронашли починиоци злочина.

Тријажа затвореника стандардна процедура 

Позивајући се на сведочење официра холандског Унпрофора Петера Буринга (Боеринг), Младићев бранилац је тврдио да је тријажа заробљеника "стандардна војна процедура".

"Никако се не може најава тријаже навести као доказ злочиначке намере", оцени је Иветић.

Одбрана је настојала да генерала Младића огради од наређења којим је у септембру 1995. одобрио да пет тона горива буде употребљено за инжењерске радове у околини Зворника, односно, по тврдњи тужилаца, за премештање масовних гробница у намери да се прикрије злочин у Сребреници.

Оповргавајући да је Младић знао шта је у том документу, Иветић је рекао да су се "други могли послужити његовим потписом чак и ако он за садржај није знао".

За избијање рата, Младићева одбрана је поново оптужила председника Председништва БиХ Алију Изетбеговића који је "позивао на џихад".

"Како је требало да се осећају Срби кад су изгубили конститутивно право, а друге две стране су противуставно тежиле независности, док је Алија Изетбеговић позивао на џихад", запитао је Иветић.