Суђење за убиство Ћурувије настављено саслушањем сведока

Јанковић је рекао да је до већине информација дошао посредно, кроз размену информација с колегама из "Поскока" који су истраживали и злочин на Ибарској магистрали и убиство бившег председника Србије Ивана Стамболића, а да су најважнији трагови водиле ка Државној безбедности.

Некадашњи припадник полицијске групе "Поскок" је навео да су се појављивале разне нетачне информације како би истрага скренула у погрешном правцу.

Према његвим речима, начин на који је ДБ пратила Ћурувију, али и инсистирање на веома честом извештавању руководилаца били су веома неуобичајени и припадницима ДБ-а.

Због обимног сведочење Јанковића и бројних питања, начелник Управе криминалистичке полиције у пензији Родољуб Миловић није данас, како је било предвиђено, сведочио.

По одлуци судског већа, то би требало да уради на следећем рочишту, 16. јануара наредне године, за када је најављено да ће поново бити позван и сведок сарадник у процесу за убиство премијера Зорана Ђинђа Миладин Сувајџић, иначе припадник земунског клана.

Сувајџић, познат под надимком Ђура Мутави, налази се на непознатој локацији под заштитом полиције.

Власник Дневног телеграфа и недељника Европљанин Славко Ћурувија убијен је на Ускрс 11. априла 1999. у пасажу испред зграде у којој је становао у Београду. За његово убиство Тужилаштво за организовани криминал терети тадашњег начелника ДБ-а Радомира Марковића, начелника београдског центра ДБ-а Милана Радоњића и бившег главног инспектора Друге управе ДБ-а Ратка Ромића.

По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, који је у бекству, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је као и Радоњић ухапшен јануара 2014.

Оптужени су током претходних рочишта одбацили сваку повезаност с тим злочином.