Вукотић ће тражити да Белгија уступи суђење Србији

Реагујући на вест страних агенција да је белгијски суд прогласио Вукотића и Андрију Драшковића кривим као починиоце, а Божидара Спасића као наручиоца убиства Хадрија, адвокатска канцеларија Томановић која заступа Вуковића каже да да ће настојати да се грешка суда у Бриселу отклони и да се белгијски суд подсети "на непостојање законитих доказа који га доводе у везу са кривичним делом".

У саопштењу канцеларије Томановић се подсећа да је Вукотић због тог дела, које је наводно извршио пре 26 година, у Бриселу био у притвору три и по године, након чега је пуштен на слободу.

"Верујем да је тада белгијски суд имао у виду да су главни основ Вукотићевог оптужења били прислушкивани разговори одређених лица из 1990. године и изјава једног полицајца дата самој полицији Београда 1990. године, те околност да су наводни докази достављени од стране Трибунала у Хагу", навео је Вукотићев бранилац Зденко Томановић у саопштењу.

Томановић је указао да по тадашњем Уставу и Закону о кривичном поступку изјаве у полицији нису могле да се користе као доказ, а прислушкивани разговори 1990. године нису могли да се користе као доказ пред судом, већ су тек каснијом променом Устава добили карактер доказа.

Нагласио је и да је у белгијском праву доказ слободан - односно судија може да се ослони на доказе којима сам додели доказну вредност, али да се према белгијском Закону о међународној узајамној помоћи у кривичним стварима од 9. децембра 2004. године не могу користити у поступцима у Белгији докази који су неправилно прикуљени у иностранству и супротно закону државе у којој су докази прикупљени.

То је како је навео захтевало да Вукотић три и по године у Бриселу доказује незаконитост и неверодостојност доказа против њега, након чега је пуштен на слободу, пре осам година.

Томановић је подсетио да је Вукотић због "даљег учешћа у доказивању непостојања и незаконитости прикупљених доказа" већ три године у кућном притвору у Србији.

"Та околност морала је да буде позната белгијском суду и тиме је већа заринутост одбране за овакву одлуку која је донета без учешћа окривљеног и након осам година од пуштања на слободу", навео је Вукотићев бранилац.

Суђење у Белгији је спроведено у одсуству, јер осуђени нису доступни белгијском правосуђу упркос вишегодишњим напорима, пренела је хрватска агенција Хина.

Енвер Хадри, председник Одбора за заштиту људских права на Косову, убијен је 25. фебруара 1990. године у аутомобилу док је чекао на семафору у Бриселу.

Порота је закључила да су Хадрија убили "криминилци из Београда" Вукотић и Драшковић по наруџби југославенских тајних служби, у којима је Божидар Спасић био главни инспектор.

Суд је оценио да се ради о политичком мотиву убиства Хадрија, који је бранио интересе Албанаца на Косову и заузимао се за косовску независност.

Драшковић је у јулу прошле године ухапшен на сплитском аеродрому по потерници Белгије и неко време је био у притвору.

Након полагања јемства од 100.000 евра пуштен је на слободу након чега је побегао из Хрватске.

Према писању белгијских медија Вукотић је 2006. године ухапшен на аеродрому у Мадриду, одакле је изручен Белгији, а потом из Белгије Србији где му се и даље суди за убиство у једној дискотеци.