Нема жалбе на одлуку судија о окончању Младићеве одбране

Расправно веће Хашког трибунала ускратило је браниоцима генерала Ратка Младића одобрење да уложе жалбу на одлуку којом је, средином августа, прогласило окончаним доказни поступак одбране.

Судије су, истовремено, одбиле и захтев Младићевих адвоката да поново размотре одлуку о окончању доказног поступка одбране, објавио је Трибунал.

Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић тврдили су да је расправно веће 16. августа непрописно прогласило завршеним извођење доказа одбране упркос томе што су они намеравали да пред судије изведу још два сведока.

Један од тих потенцијалних сведока је Хакија Мехољић, који је током рата у БиХ био шеф полиције у Сребреници.

Мехољић је после рата изјављивао да је лидер Странке демократске акције и председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић "жртвовао" Сребреницу да би изазвао интервенцију НАТО против босанских Срба.

Младићева одбрана тврдила је да би Мехољићево сведочење "могло имати нарочито значајан утицај на исход судјења зато што он има важан доказни материјал у вези са оптужбом за геноцид у Сребеници" против генерала Младића.

Поред тога, одбрана је прецизирала да је имала још 30 неутрошених радних сати од укупног времена које су јој судије ставиле на располагање.

Браниоци су тврдили и да судије нису на прави начин образложиле своју одлуку да, упркос противљењу одбране, њен доказни поступак прогласе окончаним.

Данашњом одлуком, расправно веће је, међутим, утврдило да то нису довољни разлози да одлука о окончању одбране буде поново размотрена, нити да браниоцима буде дозвољено да на њу уложе жалбу.

Судије су остале при ставу да су одлуку о стављању тачке на доказни поступак одбране у довољној мери образложиле.

Иако су могућност Мехољићевог сведочења одбациле као разлог за преиспитивање своје одлуке, судије су назначиле да ће "у догледно време" одлучити о одвојеном поднеску одбране у вези са тим.

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-1995.

Оптужница у пет тачака Младића терети за прогон, истребљење, убиства депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата.

До краја процеса генералу Младићу остаје да оптужба и одбрана до 25. октобра уложе завршне писане поднеске, те да, потом, од 5. до 15. децембра одрже завршне речи.

Суђење генералу Младићу почело је у мају 2012, годину дана након што је он, после 16 година бекства, ухапшен у Србији и изручен Хагу.

Тужилаштво је извођење доказа против Младића завршило у фебруару 2014. Доказни поступак одбране трајао је од маја 2014. до 16. августа ове године.

Према оквирном плану Хашког трибунала, првостепена пресуда генералу Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи