Улемек: Немам непосредна сазнања о убиству Ћурувије

Сведочећи на суђењу некадашњим припадницима ДБ-а, оптуженим за убиство Ћурувије 1999. године, Улемек је испричао да га је Марковић позвао 2000. године због хапшења једног лица.

"Ја сам га питао ко ће да буде навигатор испред ДБ-а, а он ми је рекао 'ови Радоњини што су убили Ћурувију'. Видео сам господина Ромића и господина Курака испред његове канцеларије и са њима сам се онда договарао о тој акцији хапшења", испричао је Улемек.

Позивајући се на право да не одговара на питања у којима ће се изложити кривичној одговорности, Улемек није желео да се изјашњава поводом свог ранијег исказа који је дао тужилаштву за организовани криминал 2014. године у којем је тврдио да га је наводно Радомир Марковић крајем марта 1999. године позвао да дође у Београд да би се ликвидрало једно лице.

Уз исто образложење Улемек није хтео да одговори ни на питања тужиоца о разговорима са некадашњим вођом земунског клана Душаном Сапсојевићем о томе да је тај клан наводно планирао ликвидацију Ромића и Курака.

Улемек је напоменуо да се последњих 15 година прети њему и његовој продици, па и поводом овог суђења, али није хтео да детаљно говори о тим претњама наводећи да ће се сам са њима сам изборити.

Високе мере безбедности приликом транспорта из Забеле 

Довођење Улемека из пожаревачког затвора Забела, где служи вишедеценијску казну, пратили су хеликоптери.

У делу Устаничке у ком се налази зграда суда, саобраћај је био привремено обустављен док је пролазила колона у којој се налазио Улемек.

Улемек се сматра кључним сведоком у процесу за убиство Ћурувије, јер је у јануару 2014. године, након његовог исказа Тужилаштву за организовани криминал, покренута званична истрага против оптужених.

Према тадашњем саопштењу тужилаштва, Улемек је својим исказом битно допринео помаку у истрази случаја Ћурувија, а за своје сведочење није тражио никакве противуслуге или бенефиције.

Тужилац, адвокати, оптужени и чланови судског већа имаће право да му постављају питања.

Бивши командант ЈСО иначе служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и недела "земунског клана".

Испитивање браће Симовић 

За понедељак и уторак такође је заказано испитивање некадашњих припадника "земунског клана", браће Милоша и Александра Симовића, који су такође у затвору на одслужењу вишедеценијских казни због учешћа у убиству Ђинђића и кривичних дела која су починили као чланови "земунског клана".

За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић, и Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, а ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.