"Нисам шверцовао, хтео сам само да будем таксиста"

"Нећу износити одбрану и нећу одговарати на питања", казао је Станај, који је са још 26 особа оптужен за злочиначко удруживање и кријумчарење цигарета из Црне Горе у Србију, чиме је српски буџет оштећен за више од пет мијарди динара.

Према оптужници, ова криминална група, коју је организовао Станај, од 2004. до јула 2007. године је увозила цигарете у Црну Гору преко предузећа "Гастон инвест траде" и Кернел бизнис кроп" регистрованих у држави Делавер из САД и предузећа "Херлингстоне лимитед", регистрованог на Кипру која су у формалном власништву оптужених Паје Јурића и Стевана Стевановића.

Цигарете су увожене преко луке Бар, ради њихове наводне продаје на подручју Црне Горе, али су оне из нерегистрованих магацина у Подгорици и Пљевљима пребациване за Србију, а одатле у друге европске земље.

На шверцоване цигарете нису плаћени јавни приходи - царина, акцизе и ПДВ у износу од 5.152.803.669 динара, за колико је оштећен буџет Србије.

Како се наводи у оптужници, окривљени су прошверцовали око 44.000 "картона" различитих врста цигарета.

Другооптужени Паја Јурић је одбацио наводе оптужнице, тврдећи да није извршио кривична дела за која се терети.

"Није тачно да сам се 2004. године удружио у криминалну групу и нисам кријумчарио цигарете", казао је Јурић у својој одбрани.

Он је навео да је 2001. године, а не како се наводи у оптужници 2004. године отворио фирму "Гастрон инвест траде", објаснивши да је био снабдевач румунских фри-шопова цигаретама и да у то време није познавао Станаја.

Јурић је казао да је Станаја упознао 2004. године на Кипру где су обојица са породицама летовали, а следећи пут га је видео две године касније на београдском аеродорму.

Том приликом, рекао је Јурић, испричао је Станају да посао са фри-шоповима у Румунији више "не иде", јер је та земља ушла у Европску унију, па жели да ради као таксиста, нашта му је Станај казао да му у томе може помоћи.

Јурић је одбацио наводе оптужнице да је његова супруга Славица Јурић (једна од оптужених) водила књиговодство у Стевановићевој фирми, објаснивши да је Стевановић такође имао фирму која је снабдевала румунске фри шопове и да по закону није имао обавезу да води пословне књиге, па му је Славица само помогла да сачини неку фактуру.

Оптужени је казао да никада није увозио цигарете за Црну Гору јер за то није имао регистровану фирму у том земљи, нити је био заступник нишке фабрике дувана, чији је власник је "Филип Морис" који сам ради продају.

Према речима Јурића, цигарете које је увозио увек су на царинама контролисане, а кроз Србију су само пролазиле у транзиту.