Гараплија: Српска страна није убила припадника Унпрофора

Един Гараплија каже и да је иста формација, звана "Шеве", у мају 1993. убила "сарајевске Ромеа и Јулију", 25-годишње Адмиру Исмић и Бошка Бркића, док су покушавали да из центра Сарајева преко Врбања моста пређу на Грбавицу, преноси Бета.

"И тај злочин, неки званичници у Сарајеву, затим су приписали босанским Србима", потврђује Гараплија.

Гараплија наводи да је формација "Шеве", које је описао као "паравојну формацију" СДБ БиХ, починила и многе друге злочине, укључујући убиство заробљених српских војника и цивила у једном сарајевском парку, атентат на високог официра Армије БиХ Сефера Халиловића и убијање српских цивила на Грбавици.

"И атентат мином на генерала Халиловића приказан је као експлозија српске гранате", подсећа сведок.

Тадашњи командант Војске Републике Српске, генерал Младић оптужен је, између осталог, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.

Сведочећи по обавезујућем налогу Трибунала, Гараплија, који је био шеф антитерористичког тима СДБ БиХ, каже да је да му је 1996. године лидер "Шева" Неџад Херенда признао да је његова јединица починила све те злочине.

Херенда је био ухапшен у акцији разбијања "Шева", коју је водио Гараплија. Сведок "Шеве" назива "терористичком групом, за коју је мало ко знао.

"Ту формацију је 1992. године формирао министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић", тврди Гараплија.

Вођа "Шева" признао је, док га је Гараплија испитивао, да је "убио пар познат као сарајевски Ромео и Јулија", Србина и Муслиманку који су "покушали да, с великом количином новца" преко моста пређу на српску страну Миљацке у пролеће 1993. године.

"Херенда нам је рекао да је, са колегом Драганом из 'Шева', пуцао на тај пар", каже Гараплија и додаје да је Драганово презиме Божић и да "никада није процесуиран" и да сада "ради за Централну банку БиХ".

Сведок подвлачи да је "као и за већину снајперских деловања, српска страна била окривљена" за убиство младог пара.

Херенда је, по Гараплијиним речима, признао и да је са зграде Извршног већа БиХ, у мају 1995, убио француског војника Унпрофора док је на улици испред хотела "Холидеј Ин" у центру Сарајева подизао барикаду која би грађане заштитила од ватре са српске стране.

"Херенда је казао да је он пуцао како би УН окривиле Србе. Ја не знам да ли је тада било истраге, али ми је познато да су одређени босански званичници рекли да је за убиство одговорна српска страна", наводи сведок.

Додаје да је Херенда за тај злочин добио 2.000 марака. Гараплија тврди да му је Херенда признао да је, "вежбајући гађање" из снајпера, убијао цивиле на Грбавици, која је била под контролом Војске Републике Српске.

"Херенда је рекао да је бирао жене у црнини, јер је тако знао да су Српкиње", каже сведок. Херенда је признао и да је "био одговоран за сурово убиство српских заробљеника и цивила у Великом парку" у центру Сарајева.

Позивајући се на Херендино признање, Гараплија сведочи и да су "Шеве" 1993. покушале да убију генерала Армије БиХ Сефера Халиловића, који је непосредно пре тога био смењен са дужности команданта АбиХ.

"Уместо Халиловића, убили су његову супругу и њеног брата активирањем експлозива подметнутог на тераси стана генерала, који у том тренутку није био присутан", тврди сведок.

Гараплија прича да је то јавности приказано као гранатирање са српске стране навођеним пројектилом "маљутка".

"Херенда и остали на лицу места су оставили траг кабла за навођење, да би се стекао утисак да је ракета дошла са српске стране", објашањава Гараплија.

Сведок је изјавио и да су власти БиХ, одмах пошто је документовао злочине "Шева", 1996. године ухапсиле њега и оптужиле га за покушај Херендине отмице, покушај убиства и злостављање.

"Уследио је монтирани судски процес којим су одређене структуре покушале заташкати злочине које су починиле 'Шеве' ", каже Гараплија.

После првостепене осуђујуће пресуде и двогодишњег боравка у затвору, Гараплија је одлуком Врховног суда БиХ био ослобођен већине оптужби и пуштен на слободу.

Хашки тужилац Адам Вебер је, током унакрсног испитивања, тврдио да је Гараплија злостављао Херенду.

Гараплија је негирао оптужбе, а за Неџада Херенду каже да је нестао и да не зна где се налази.

Суђење генералу Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.