Трибунал: Шешељ мора да се врати у Хаг

Жалбено веће такође позива Претресно веће да што је могуће пре, након што се Шешељ врати у притворску јединицу, пружи странама, Србији и Холандији, могућност да буду саслушане у складу са Правилом 65 Б, преноси Танјуг.

Од Претресног већа се тражи и да након тога спроведе нову процену услова за Шешељево могуће поновно привремено ослобађање, закључује се у саопштењу.

Жалбено веће на крају налаже да услови Наредбе о привременом пуштању на слободу остану на снази док не буде донета наредба Судског већа којом се укида Шешељево привремено ослобађање у складу са садашњом одлуком.

Премијер Србије Александар Вучић најавио је да ће се Влада Србије наредних дана изјаснити поводом захтева Жалбеног већа. 

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц претходно је позвао Жалбено веће да усвоји његову жалбу на одлуку Судског већа о привременом ослобађању Шешеља и одбаци његов захтев да жалба Тужилаштва не буде прихваћена.

"Шешељ није поткрепио доказима тврдњу да жалба Тужилаштва није заснована на валидним правним мотивима", наводи се у поднеску који је Брамерц упутио Жалбеном већу.

Жалба Тужилаштва којом се тражи поништење одлуке о пуштању Шешеља на привремену слободу је примерено заснована на Шешељевим јавним активностима, које подривају основе за његово привремено ослобађање, истиче се у поднеску.

У такве активности убројане су Шешељеве изјаве да се неће добровољно вратити у Хаг, што је изјављивао у више наврата, претње особама које сарађују са Тужилаштвом, изјаве које су увредљиве за жртве, као и Шешељеве изјаве и понашање које доводе у питање хуманитарне разлоге његовог привременог ослобађања због здравственог стања.

Агенција Бета наводи да се на коначну одлуку Већа не може уложити жалба.

Како је утврђено данашњом одлуком, првостепено веће је погрешило што Шешеља није опозвало са привремене слободе на захтев Тужилаштва одмах чим је дао изјаву да се неће вратити у Хаг на позив суда.

Двојица судија петочланог већа, од којих је један из Русије, успротивила су се тој одлуци.

Лидер радикала Војислав Шешељ поновио је да неће добровољно да се врати у Хаг.

"Сигурно нећу да се вратим добровољно", рекао је Шешељ у изјави Радио Београду и поновио да је он победио Трибунал, а да су тамо прекршили сва његова права, пре свега на суђење у разумном року.

Лидер СРС-а је београдским медијима рекао и да ће држава морати да поштује временску процедуру о изручењу и да ће у том периоду "пробати да оспори захтев Хага да се врати, јер су му у Холандији сва права угрожена".

O захтеву Хашког трибунала Шешељ је говорио и на конференцији за новинаре у Бору. 

Љајић: За Шешеља најбоље да се сам преда

Председник Националног савета за сарадњу са Трибуналом Расим Љајић каже да је за Војислава Шешеља најбоље да сам оде у Хаг и преда се.

"Свако опирање ће умањити шансу да касније буде пуштен. Уколико настави са оваквим изјавама, чини себи медвеђу услугу", рекао је Љајић гостујући у Дневнику РТС-а. 

Љајић наводи да након одлуке Жалбеног већа, Србија очекује одлуку Претресног већа, након чега ће моћи да говори о својим наредним корацима.

"Оно што је најважније јесте да се очува политичка и друштвена стабилност", истиче Љајић.

Према његовим речима, када у једном предмету постоји толико правних преседана – од одласка Шешеља у Хаг, пуштања, па затим данашње одлуке – онда је свака политичка импликација ових догађаја легитимна и реална.

"Не можете никог да уверите да нема политичких импликација. Важно је да хладне главе уђемо у све ово, да не дајемо значај који догађај нема", наглашава Љајић.

Коментаришући изјаву адвоката Томе Филе да би Савет безбедности могао да Србији уведе санкције ако не испоручи Шешеља, Љајић наводи да не верује да су могуће радикалне забране.

"Србија је све своје обавезе према Трибуналу завршила. Немамо ниједно отворено питање у односима са Трибуналом. Не верујем да овај један случај, како год да се заврши, може да озбиљније угрози односе Србије и међународне заједнице, посебно да се уведу санкције Србији", поручује Љајић.

Раније током дана, Љајић је навео да се изненадном одлуком Жалбеног већа Србија ни крива ни тужна увлачи у спор између Судског већа, Тужилаштва и самог лидера радикала.

"Наслућујући шта би могао да буде сценарио тог пуштања, Влада Србије је врло јасно, у писму које је тада послала Хашком трибуналу, нагласила да је спремна да Шешељу пружи гаранције уколико их прихвата, с обзиром на то да их је раније одбијао, и уколико се он сам сагласи са условима које поставља Претресно веће Трибунала", навео је Љајић.

Међутим, Трибунал је, подсећа, донео одлуку практично безусловног пуштања, уз ограду да Шешељ једино не сме да утиче на сведоке у процесу и жртве.

Љајић је указао и да доношење две контрадикторне одлуке о истој ствари за само пет месеци додатно утиче на кредибилитет суда и перцепцију коју српска јавност има према тој институцији.

Војислава Шешеља, оптуженог за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991–1993, првостепено веће је на привремену слободу пустило у новембру прошле године.