Јоцић ослобођен, Миловановићу 40 година

Истом пресудом оптужени Жељко Миловановић осуђен је на 40 година затвора као саучесник у убиству новинара, а Миленко Кузмановић на пет година због помагања.

Миловановић је кажњен и са скоро 800.000 динара на име судских трошкова, док је Кузмановић ослобођен плаћања судских трошкова.

Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић изјавио је Фонету да ће Тужилаштво уложити жалбу чим добије отправак пресуде.

Како је након читања пресуде образложио председник судског већа Владимир Вучинић, Сретен Јоцић, који се теретио за кривично дело злочиначко удруживање и кривично дело тешко убиство, ослобођен је због недостатка доказа.

"Суд сматра да није утврђено постојање нити једног доказа против Јоцића. Није доказано да је организовао ову криминалну групу. Ко је организовао криминалну групу? Ко су припадници? Који је циљ? Све то није доказано", рекао је судија Вучинић.ж

Тужилаштво је сматрало да је Јоцић организовао убиство Пуканића по налогу Н. Н. лица које му је за то платило милион и по евра, а да је мотив убиства било користољубље.

Судија Вучинић је нагласио да није тачан исказ сведока сарадника из Хрватске Томислава Марјановића, да је наводно Јоцић у телефонском разговору поручио да ће платити за убиство Пуканића.

"Матанић и Ђуровић (чланови хрватског дела Јоцићеве групе) негирали су да је постојала било каква комуникација са Јоцићем, што је потврдио вештак за телекомуникације", објаснио је Вучинић.

Могућ мотив убиства користољубље 

Вучинић је додао да су Кузмановић и Миловановић осуђени на основу бројних вештачења и изјава сведока.

Према његовим речима, могући мотив убиства Пуканића за Милованића је било користољубље, за Кузмановића помагање, док је за Н. Н. особу то била ранија Пуканићева новинарска делатност.

Вучинић је изнео податак да је у поступку против Јоцића, који је трајао од 20. априла 2010. године до 11. марта ове године, за списе предмета искоришћено 67 регистратора, 113 компакт дискова и 40.000 страна, као и да су испитана 23 вештака.

Јоцић је од почетка процеса негирао кривицу и било какву везу са Пуканићевим убиством, а у завршној речи тражио је од суда да га ослободи оптужби.

Крајем јануара Тужилаштво за организовани криминал предложило је суду да Јоцића осуди на 40 година затвора, а исту казну је тражило и за Миловановића, као директног извршиоца убиства.

За Кузмановића, који је, према ставу Тужилаштва, био задужен за логистичку подршку Јоцићевој банди, Тужилаштво је тражило казну "не мању од 15 година затвора".

"Порука тужилаштву да ради марљивије"

Зденко Томановић, бранилац Сретена Јоцића, изјавио је да је ослобађајућа пресуда његовом клијенту порука српским органима гоњења да се марљивије односе према свом послу и да људи не могу да се хапсе и притварају само на основу опште потребе.

Томановић је новинарима испред Специјалног суда рекао да ослобађајућа пресуда Сретену Јоцићу, познатијем као Јоца Амстердам охрабрује, додавши да је она јавна порука органима гоњења, а пре свега Тужилаштву да "се људи не могу хапсити и притварати на основу општег утиска или политичке потребе".

"Случај Јоцића, коме је украдено четири године живота, боравком у притвору и штета која је нанета њему и његовој породици јесте јавна порука да се органи гоњења марљивије односе према свом послу", рекао је Томановић.

Он је додао да је Јоцићево хапшење политичка потреба и уступак Србије Хрватској, а не жеља српских органа гоњења да расветеле Пукановићево убиство.

На питање новинара да ли ће Јоцић тужити државу Србију због времена проведеног у притвору, он је рекао да ће о томе накнадно одлучити његов клијент. 

Јоцић је ухапшен 27. априла 2009. у Београду и до прошле зиме је био у притвору, када је пребачен у затвор на одслужење казне од 15 година затвора за убиство Горана Марјановића 1995. године.

Миловановић је такође у притвору. Кузмановић је од 9. марта 2013. године, после готово три године у притвору, пуштен да се брани са слободе.

Миловановић је оптужен да је поставио експлозив поред аутомобила убијеног хрватског новинара, а Кузмановић да је припадницима загребачког дела "Јоцићеве групе" требало да обезбеди пасоше за бекство по извршеном убиству.