Сведочење о напуштању Приједора

Одбрану од оптужбе за прогон Муслимана и Хрвата из општине Приједор, бивши председник Републике Српске Радован Караџић наставио је данас у Трибуналу у Хагу преко сведока Здравка Торбице и Бошка Мандића.

Караџић (68) је између осталог оптужен за прогон несрба широм БиХ, а Приједор је једна од седам општина у којој је, по оптужници, тај прогон попримио размере геноцида.

Саобраћајни полицајац Здравко Торбица је сведочио да је с колегама "пратио" конвоје Муслимана који су напуштали Приједор и да се "нису негативно односили према тим грађанима". Правац конвоја, како је касније сазнао, одређивале су цивилне власти.

На тврдњу тужиоца Амира Зеца, у унакрсном испитивању, да је тиме "помагао депортације", Торбица је одговорио: "За депортације ја не знам, али је тачно да је моја станица пружала услуге саобраћајног обезбеђења" - спроводила конвоје, док су их други полицајци физички обезбеђивали.

Торбица је негирао да је саобраћајна полиција на исти начин "обезбеђивала" транспорт посмртних остатака стотина убијених Муслимана до масовне гробнице у руднику Томашица. "Ја нисам учествовао у томе, ни чуо да је за тако нешто саобраћајна полиција пружала услуге".

Бошко Мандић који је био потпредседник општинске владе и члан кризног штаба, сведочио је да, супротно наводу из оптужнице, "ниједан орган власти није организовао, ни подстакао уклањање несрба" из Приједора. 

Велики број Муслимана и Хрвата, претежно жена, деце и стараца, по сведоку се "осећао несигурно" и својевољно напуштао општину, док су војно способни мушкарци остали.

Кривицу за избијање рата, Мандић је приписао муслиманским екстремистима који су код села Хамбарине и Козарац, с пролећа 1992, убили војнике ЈНА и полицајце, а потом одбили да се разоружају, после чега је уследила операција српских снага.

Злочине починили одметници од власти 

Претежно муслимански цивили који нису желели да ратују, "прихваћени су у сабирни центар у Трнопољу... ради сопствене сигурности", док су они који су учествовали у борбама, одведени у "истражни центар у Омарској", тврдио је сведок.

Убиства и друге злочине у приједорској општини, починили су "појединци које власти нису могле да ставе под контролу", рекао је он.

У унакрсном испитивању тужитељка Катрина Густавсон тврдила је да су несрпски цивили били "притворени" у Трнопољу.

"Ма, није тако! Било им је боље у Трнопољу, него на улици, где их је нека будала могла угрозити... И ја се нисам бојао Муслимана и Хрвата, него својих, људи који су се опијали, пуцали и стварали неред... Тај не разликује ко је Муслиман", одговорио је сведок.

На сугестију тужитељке да је Омарска била "пуна несрба који нису имали никакве везе са борбама" што је утврдила и приједорска полиција, Мандић је узвратио: "Ако су тако написали, тако је и било".

Казао је да се у логору "тријажом" утврђивало ко је био борац, а ко не. Ко није имао оружје и није се борио, био је "пуштан или пребачен у Трнопоље", тврдио је сведок.

Сврха забране појединачног ослобађања притвореника из Омарске, Трнопоља и Кератерма била је, по Мандићу, такође да се они "заштите", "док се не види како да се пребаце у треће земље, како су изразили жељу".

Суђење Караџићу сутра се наставља унакрсним испитивањем Љубише Беаре, пуковника Војске РС, провостепено осуђеног на доживотни затвор због геноцида у Сребреници јула 1995.

Оптужница Караџића терети и за геноцид у Сребреници; за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.