Пресуда Флоранс Артман 14. септембра

Некадашњем портпаролу главне тужитељке Карле дел Понте, Флоренс Артман, оптуженој за непоштовање суда, Хашки трибунал изрећи ће пресуду 14. септембра , саопштено је у Хагу.

На крају суђења у јуну ове године, оптужба је затражила да Артман буде проглашена кривом и новчано кажњена зато што је, упркос налогу суда, објавила два поверљива документа Трибунала.

Тужилац Брус Макфарлејн је као "примерену" предложио новчану казну између 7.000 и 15.000 евра.

Одбрана је, насупрот томе, затражила ослобађање, тврдећи да је Артман писала о садржају већ објављених докумената и да није прекршила одлуке Трибунала, нити изразила непоштовање према суду.

Бранилац Карим Кан тврдио је да наводи оптужнице нису доказани и да би осуђујућа пресуда имала поражавајући учинак на "слободу изражавања и права жртава".

Трибунал је у августу прошле године оптужио Артман за непоштовање суда зато што је у књизи "Мир и казна" и једном тексту обелоданила садржај две поверљиве одлуке жалбеног већа из процеса против Слободана Милошевића, донете септембра 2005. и априла 2006. године.

Артман је од 2000. до 2006. године била представница за штампу тадашње главне тужитељке Трибунала Карле Дел Понте.

После одласка са дужности, Артман је у својој књизи и једном тексту тврдила да су тим одлукама судије Хашког трибунала учествовале у прикривању кључних докумената о умешаности СР Југославије у геноцид у Сребреници тако што су одбиле да скину ознаку поверљивости са записника Врховног савета одбране које је званични Београд доставио Трибуналу на суђењу Милошевићу.

Грешка судског и жалбеног већа

У књизи "Мир и казна" и чланку под насловом "Прикривени кључни докази о геноциду" који је објавио Босански институт, Артман је тврдила да су судско и жалбено веће Трибунала у поступку против Милошевића погрешили када су одобрили захтев власти СРЈ да записници ВСО на суђењу Милошевићу буду коришћени у редигованој верзији, ради заштите националних интереса СРЈ.

Званични Београд је, према Флоренс Артман, касније то искористио да спречи употребу записника у процесу пред Међународним судом правде по тужби БиХ против СРЈ због наводног геноцида.

Артман је у књизи - напомињући да су "поверљиве" - цитирала две одлуке којим је апелационо веће Трибунала одбило да на захтев Тужилаштва скине ознаку поверљивости са делова записника ВСО.

"Пет судија апелационог већа тако је постало добровољним саучесницима манипулације коју организују власти у Београду с јединим циљем: да подстакну једно друго правосудно тело, Међународни суд правде, да почини исту судску погрешку, јер нема приступа документима", написала је Артман у књизи.

Она је указала да, захваљујући тим одлукама жалбеног већа Трибунала, "информације о директној умешаности Србије у рат у Босни и покоље у Сребреници остају недоступне Међународном суду правде и јавности". Међународни суд правде је у пресуди, изреченој у фебруару 2006, прогласио СРЈ одговорном што није спречила геноцид у Сребреници, али не и за сам геноцид.

"Тужилаштво није у могућности изнети тај скандал у јавност зато што су судије сваку своју одлуку означили поверљивом", написала је Артман у књизи.