Караџићу враћена оптужба за геноцид

Апелационо веће хашког Трибунала поништило је првостепену пресуду којом је бивши председник Републике Српске Радован Караџић, на половини суђења, био ослобођен оптужбе за геноцид над Муслиманима и Хрватима у седам босанских општина, 1992. године.

Усвојивши жалбу Тужилаштва, Апелационо веће је у оптужницу против Караџића вратило тачку која га терети за геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник.

Апелационо веће, на челу са америчким судијом Теодором Мероном који је и председник Трибунала, пресудило је да је првостепено веће погрешило.

У вези са злочинима које српске снаге, по изведеним доказима, јесу починиле - укључујући прогон и истребљење, првостепено веће је јуна 2012. године утврдило да нема довољно доказа да ти злочини нису били почињени с "геноцидном намером" - да се Муслимани и Хрвати "униште у потпуности или делимично као етничке групе".

Судија Мерон је, саопштавајући пресуду, назначио да је, у овој фази поступка - у којој се доказни материјал тумачи по најповољнијем критеријуму за тужиоце, постоји довољно доказа да су злочини у седам општина почињени с намером да се Муслимани и Хрвати униште као етничке групе, у потпуности или делимично.

По данашњој пресуди, постоји довољно доказа да су снаге босанских Срба несрпском становништву наносили тешке телесне и психичке повреде, притварајући га под условима неподношљивим за опстанак целе етничке групе или њених делова.

Као пример, Апелационо веће је навело да су у логору Кератерм код Приједора српске снаге држеле 570 притвореника у једној соби.

Недовољно доказа за "геноцидну намеру"

Судија Мерон нагласио је да бројни докази потврђују да су у српске снаге у седам општина незаконито притварале несрбе, под нељудским условима, пребијале, подвргавале сексуалном насиљу, уз мањак хране и медицинске неге, а све у намери да их униште као националне групе.

Пресудом је, међутим, утврђено да Тужилаштво није извело довољно доказа да су масовна убиства Муслимана и Хрвата почињена с "геноцидном намером", већ у намери да они буду прогнани.

Као доказ да је Караџић, заједно са другим учесницима у удруженом злочиначком подухвату, имао "геноцидну намеру", Апелационо веће је навело његове изјаву уочи рата у БиХ о томе да ће Муслимани "нестати" ако дође до сукоба.

Караџић је, по прихваћеним доказима, говорио и да је намера босанских Срба да се "реше непријатеља у својој кући - Муслимана и Хрвата".

У доказни материјал уведена је и изјава - судија Мерон није прецизирао чија - да је "донета одлука да се трећина Муслимана убије; трећина покрсти у православље; а трећина да оде, тако да сви нестану из БиХ".

У апелационој пресуди, помињу се и изјаве команданта ВРС Ратка Младића да је "његова брига да Муслимани потупно нестану", као и председника Скупштине РС Момчила Крајишника да "жели да их побије све" - како га је цитирао председник Србије Слободан Милошевић.

Преосталих десет тачака оптужнице терете Караџића за геноцид у Сребреници; за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; за терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.