Сведок одбране није знао за Сребреницу

Као сведок одбране на суђењу Радовану Караџићу, бивши помоћник министра полиције Републике Српске Миленко Каришик тврдио да га, као тадашњег начелника Ресора јавне безбедности МУП РС, нико није званично информисао да су снаге босанских Срба, после заузимања Сребренице, починиле било какав злочин над заробљеним Муслиманима.

Будући да није имао такве информације, Каришик, како је изјавио, о томе није ни могао известити председника Републике Српске Радована Караџића, с којим је у то време неколико пута разговарао.

У изјави коју је Караџић увео у доказе у писаном облику, Каришик је негирао постојање плана за ликвидацију заробљених муслимана и за протеривање становништва Сребренице.

Караџић који је био и врховни командант Оружаних снага РС, оптужен је за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана које су војне и полицијске снаге босанских Срба стрељале пошто су 11. јула 1995. заузеле Сребреницу.

Током унакрсног испитивања, Каришик је остао при свом исказу, иако му је тужилац Џулијан Николс предочио низ полицијских депеша, упућених његовом штабу, с мноштвом информација о нападу на Сребреницу, о заробљеним и убијеним муслиманским борцима, о њиховом пребацивању ка подручју Зворника, где су, по оптужници стрељани.

Сведок се оградио од збивања у Сребреници, тврдећи да је у полицијском штабу на Палама био задужен за сарајевско ратиште, као и да је ВРС, а не МУП, имала надлежност у зонама ратних операција, те и у Сребреници.

На тужиочево питање да ли сада зна да су припадници Дринског корпуса ВРС, укључујући и полицијске специјалце, побили хиљаде заробљених Муслимана, Каришик је одговорио да "заиста не зна, ни дан данас за размере, број и праву природу тог злочина" зато што је "било много манипулација".

"Као помоћник министра унутрашњих послова нисам био извештен ни усмено, ни писмено да се десио било какав злочин. Ја сам све то чуо с телевизије и из информативних гласила у РС после рата", рекао је Каришик.

Упитан да ли је знао да су полицијски специјалци под командом Љубомира Боровчанина 13. јула 1995. убили око 1.000 Муслимана у складишту задруге у селу Кравица код Братунца, Каришик је одговорио да ни то није знао, зато што се бавио питањем Сарајева у Штабу и зато што га нико о томе није известио.

Као нетачну, Каришик је одбацио тврдњу да је Караџић лично њему 10. јула 1995. "издиктирао наређење" да Боровчанинова јединица учествује у нападу на Сребреницу. Ту тврдњу раније је пред Трибуналом изговорио тадашњи заменик министра унутрашњих послова РС Томислав Ковач.

Заступник оптужбе у уторак, 2. јула, окончаће унакрсно испитивање Каришика.

Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН од 1992. до 1995. године.