Катанић: Караџић није помињао убиства у Сребреници

У наставку суђења бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, сведок одбране Дане Катанић рекао је да у јулу 1995. године није знао за масовна убиства Муслимана из Сребренице.

Катанић, тадашњи председник општинске владе у Скеланима, посведочио је да му Караџић, током три сусрета у то време, није споменуо никаква убиства сребреничких Муслимана.

Оптужница Караџића (67), који је тада био и врховни командант Војске РС, терети за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана и прогон хиљада жена, деце и стараца, у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву, која је била под заштитом УН.

Катанић, који се са Караџићем сусрео на дан пада Сребренице и три дана касније, изјавио је да је први разговор био посвећени његовом страховању да би Скелани могли бити угрожени.

Тема другог разговора била је Караџићева намера да за цивилног повереника за Сребреницу постави Мирослава Дероњића, којој се Катанић, како је рекао, противио.

Суд у Хагу, Дероњића, који је би председник Српске демократске странке у Братунцу, осудио је 2003. на 10 година затвора, након што је он признао кривицу за смрт више од 60 Муслимана из села Глогова у бмају 1992. године.

Дероњић је претходно сведочио против бившег председника Србије Слободана Милошевића и других оптужених за злочине у Сребреници. Умро је 2007. године на издржавању казне у Шведској.

"Није било дискусије о било каквим убиствима заробљеника из Сребренице", посведочио је Катанић, додајући да о томе с Караџићем није разговарао ни током његове посете Сребреници у августу 1995. године.

У унакрсном испитивању, Катанић је потврдио да је Дероњић био "близак" Караџићу као званичник СДС.

Сведок, који је рекао да је 13. јула 1995. године, био у Братунцу на састанку с Дероњићем, потврдио је и да је у граду видео аутобусе којим су из Сребренице одвођени Муслимани, али је тврдио да не може да каже колико их је било.

"Нисам гледао и нисам имао потребу да гледам, видео сам гужву...Нисам знатижељан да гледам тамо где не треба да гледам", напоменуо је Катанић.

На сугестију тужиоца да је морао видети "хиљаде" муслиманских мушкараца које су тог дана биле у Братунцу, сведок је одговорио да "не зна" и да "не верује" да их је било на хиљаде.

По оптужници и ранијим пресудама Трибунала, муслимански мушкарци су у Братунцу задржани током ноћи, уз злостављање и убиства, а 14. јула 1995. године су пребачени на више локација код Зворника и систематски побијени.

Заступник оптужбе сугерисао је и да је да је сведок истог дана чуо и за "стрељање више од 1.000 Муслимана" у оближњем селу Кравица.

Катанић је одговорио да "то није чуо" и да "не зна да је то било стрељање, то ви кажете". Потврдио је да је чуо да су, после убиства једног српског војника, у Кравици "настали немири".

На питање шта подразумева под "нередима", сведок је одговорио: "Да је било ту даљег убијања, а када, колико, како, то нисам знао".

Тврдио је и да није знао да је полицијски одред из његовог места, Скелана, починио злочин, нити да је командант одреда Миленко Трифуновић пред судом БиХ осуђен за геноцид.

Катанић је изјавио и да сутрадан, 14. јула, када је кренуо на састанак с Караџићем на Палама, при проласку кроз Кравицу ништа необично није приметио.

При тој тврдњи остао је и пошто му је тужилац предочио исказе ранијих сведока одбране Александра Тешића и Јована Николића да су тог дана у Кравици видели и гомилу од "200-300" лешева и сама убиства.

"Не, нисам приметио гомилу лешева кад сам ишао код Караџића...Ништа нисам видео", одговорио је Катанић. Негирао је и да је било шта о догађају у Кравици рекао Караџићу током сусрета тог дана.

Одговарајући, током додатног испитивања, на питање Караџића, који се брани сам, Катанић је потврдио да су ти људи "побијени-нема их".

Према оптужници против Караџића, убиство око 1.000 муслиманских заробљеника у складишту задруге у Кравици био је прво у низу масовних убистава Муслимана из Сребренице.

Одбрану пред Трибуналом, Караџић ће наставити сутра. Оптужница га терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, од 1992 до 1995. године.