Усвојена жалба Капетана Драгана

Жалба Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган, на одлуку о изручењу Хрватској, где се терети за ратне злочине усвојена је данас у суду у Аустралији.

Судско веће аустралијског Федералног суда прихватило је жалбу Васиљковића, уз образложење да не постоји "реална шанса" да ће он имати праведно суђење уколико буде изручен Хрватској.

Судија Федералног суда у Аустралији у фебруару је одбацио жалбу Васиљковића, на одлуку нижег суда о изручењу и тиме подржао захтев хрватских власти о изручењу.

Судије су наложиле да Васиљковић буде пуштен из притвора, али је одлука одложена до петка како би се адвокатима који заступају Хрватску дало времена да одлуче да ли ће уложити жалбу на одлуку суда.

Правни заступник Капетана Драгана адвокат Илија Глишић рекао је да је правда победила, и то не само за Драгана Васиљковића, већ за сваког аустралијског држављанина који би се нашао у истој ситуацији.

Глишић је након што је аустралијски савезни суд одлучио да Васиљковић не може да буде изручен Хрватској, како преноси аустралијски лист "Бризбејн Тајмс", рекао да Капетан Драган "није веровао у позитиван исход своје жалбе упућене суду", пошто је постао "разочаран процесом који се у Аустралији води против њега".

"Сада смо одушевљени одлуком суда", истакао је адвокат.

Васиљковић (54), који је држављанин Аустралије, у притвору је од хапшења 2006. године које је спроведено на захтев хрватских власти.

Хрватска оптужница 

За дела која се Васиљковићу стављају на терет у Хрватској је запрећена максимална казна од 20 година затвора.

Васиљковић је признао да је био командант српских снага, али је негирао наводе да је подређенима наредио да убијају и пуцају на цивиле током рата у Хрватској 1991-1993. године.

Жупанијско државно Тужилаштво у Шибенику терети Васиљковића да је као командант јединице за посебне намене у саставу паравојних српских јединица, односно као командант наставног центра за обуку припадника специјалних јединица Алфа, поступао супротно одредбама Женевских конвенција.

Осумњичен је да је у јуну и јулу 1991. године у затвору у Книну, али и у фебруару 1993. године у Брушкој код Бенковца, мучио, злостављао и убијао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.

Терети се и да је као командант јединица за посебне намене у јулу 1991. године у Глини, у договору са командантом тенковске јединице ЈНА, израдио план напада и заузимања полицијске станице у Глини, приградског насеља Јукинац и села Горњи и Доњи Видушевац.