Хаг: Доказана кривица официра ВРС

Током трогодишњег суђења доказана кривица седморице официра Војске Републике Српске, оптужених за геноцид и злочине против човечности у Сребреници и Жепи 1995.године, тврдили у завршној речи тужиоци Хашког трибунала.

Тужиоци Хашког трибунала тврдили су у завршној речи да су, током трогодишњег суђења, доказали кривицу седморице официра Војске Републике Српске, оптужених за геноцид и злочине против човечности у Сребреници и Жепи 1995. године.

За геноцид над више од 7.000 сребреничких Муслимана у јулу 1995. оптужени су пензионисани официри ВРС Вујадин Поповић, Љубиша Беара, Винко Пандуревић, Драго Николић и Љубомир Боровчанин, а за злочине против човечности генерали Радивој Милетић и Милан Гверо.

У то време, Поповић је, у чину потпуковника, био начелник за безбедност Дринског корпуса ВРС; потпуковник Беара је исту дужност обављао у главном штабу ВРС, а Драго Николић је био главни официр за безбедност у Зворничкој бригади ВРС.

Командат те бригаде био је Пандуревић, а Боровчанин је, током сребреничке операције заповедао специјалном полицијом РС. Генерали Милетић и Гверо били су помоћници команданта ВРС Ратка Младића.

Тужилац Питер Меклоски  нагласио је да су оптужени, као професионални официри, "имали дужност да поштују Женевске конвенције" и заштите муслиманске заробљенике.

Оптужени су, међутим, "свесно занемарили ту дужност, пропустили да помогну жртвама и изабрали да учествују у почињењу грозних злочина", подвукао је Меклоски.

Као доказ да су оптужени имали намеру да делимично или потпуно униште сребреничке Муслимане - што је нужан услов да би били проглашени кривим за геноцид, тужилац Меклоски указао је на сложеност операције. Она је обухватала хватање, транспорт, притварање и стрељање хиљада Муслимана, те покопавање, а затим и премештање већ закопаних тела ради прикривања злочина у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела Сребреницу.

Тужилаштво: Циљ био протеривање несрба из Источне Босне

Осврћући се на одговорност генерала Милетића и Гвера, у то време помоћника генерала Младића, тужилац Нелсон Тејер рекао је да су они, као штапски официри, били учесници у постизању "стратешког циља" власти РС, на челу с Радованом Караџићем, за "уклањање Дрине као границе" протеривањем несрба из источне Босне.

Тужилац је, као кључни доказ против генерала Милетића, издвојио директиву ГШ ВРС с његовим потписом, упућену Дринском корпусу који је Сребреницу држао у блокади, да се за цивилно становништво створи "неподношљива ситуација... без наде за преживљавање у енклави".

Оцењујући да је то упутство било противзаконито, заступник оптужбе је подвукао да је дужност генерала Милетића била "да каже - не", али да је он уместо тога "свесрдно радио на примени те директиве и гушењу источних енклава с крајњим циљем да се муслиманско становништво уклони".

Тужилац Тејер је назначио да је Милетић био "у срцу заједничког злочиначког подухвата" и затражио од судија да га прогласе кривим по свим тачкама оптужнице.

Сумирајући доказе против потпуковника Беаре, тадашњег начелника за безбедност Главног штаба ВРС, тужилац Квеке ван дер Пуј је указао на снимак тајно прислушкиваног разговора у којем Беара, после пада Сребренице, говори о стотинама и хиљадама заробљених Муслимана, као о "пакетима" с којима је поступак у току.

Алибију који је градила одбрана, тврдећи да је Беара од 13. до 16. јула 1995. био у Београду, а не у околини Сребренице, тужилац је супротставио исказе десетак сведока да су Беару у то време видели у Братунцу и Зворнику.

Међу тим сведоцима, подсетио је Вандер Пуи, био је и председник братуначке Српске демократске странке Мирослав Дероњић који је изјавио да му је Беара 13. јула увече рекао у Братунцу да ће заробљеници бити стрељани, по наређењу с "највишег места".

То је потврдио и тадашњи официр за безбедност Братуначке бригаде ВРС Момир Николић, сведочећи да је разговор Дероњица и Беаре слушао из суседне просторије, напоменуо је тужилац.

Николић, кога је Трибунал осудио на 20 година затвора пошто је признао кривицу за злочин у Сребреници, сведочио је током суђења.

Изјаву Дероњића који је преминуо, судско веће је уврстило у спис у писаном облику. Дероњић је умро у Шведској, на издржавању казне од 10 година затвора, на коју га је Трибунал осудио пошто је признао кривицу за злочин над Муслиманима у околини Братунца.

Завршну реч на суђењу официрима ВРС, тужиоци Трибунала наставиће сутра.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво