Крстић одбио да сведочи на суђењу Караџићу

Генерал у пензији Војске Републике Српске Радислав Крстић одбио је по други пут да пред Хашким трибуналом сведочи у одбрану свог некадашњег врховног команданта Радована Караџића, уз образложење да му нарушено здравље то не дозвољава, јавља дописник агенција Бета. Трибунал ће због тога, како је најавио председавајући судија Огон Квон, генерала Крстића ускоро оптужити за непоштовање суда.

"Из разлога који су вам познати, ја нисам променио став да не могу да сведочим у овом процесу. Једноставно, не могу против свог здравља", рекао је Крстић јутрос у судници.

Генерала Крстића, (64), који је за време рата у БиХ био командант Дринског корпуса ВРС, Трибунал је 2004. правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници.

Тадашњи председник РС, Караџић (67) оптужен је за геноцид над више од 7.000 Муслимана у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела ту енклаву у источној Босни.

Генерала Крстића Трибунал је посебним налогом (субпоена), на захтев Караџића, обавезао да сведочи, пошто није желео добровољно да то учини.

Крстић је 7. фебруара био доведен у судницу, али је одбио да положи заклетву. Рекао је да "искључиво из здравствених разлога" не може да сведочи. "Сама помисао на то да пред овим судом треба нешто да говорим изазива стрес", рекао је у фебруару Крстић, оптужујући Караџића да "безобзирно гази" преко њега.

Рекао је и да је "под сталним надзором лекара и психијатара" у притвору Трибунала у Схевенингену, у који је враћен после напада на њега у Великој Британији, додајући да "опоравак није био примерен".

Расправно веће потом је наложило да Крстић буде подвргнут лекарским и психијатријским прегледима, који су, како је саопштио судија Квон, показали да не постоје медицински разлози због којих он не би могао да сведочи.

У складу с том одлуком, генерал Крстић је јутрос поново изведен пред судије, али је остао при свом ставу да не може да сведочи.

Караџић је данас у судници рекао да не може да одустане од захтева за Крстићево сведочења, зато што "нико други" не може да одговори на његова "три питања". Као једно од питања, пре него што га је судија Квон прекинуо, Караџић је навео: "Да ли смо он и ја планирали да побијемо заробљенике у Сребреници".

Како је рекао судија Квон, расправно веће ће ускоро подићи оптужницу против Крстића због непоштовања суда, а затим ће бити заказано изјашњавање оптуженог о кривици.

За непоштовање суда, ако буде осуђен, Крстић би по правилима Трибунала, могао бити осуђен казну до седам година затвора, на глобу до 100.000 евра или на обе.

Бивши председник Републике Српске оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.

Вучуревић: СДА позивала Муслимане да оду из Требиња

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, бивши председник Скупштине општине Требиње Божидар Вучуревић рекао је пред Хашким трибуналом да су Муслимани тог града, 1993, отишли добровољно, на позив Странке демократске акције.

Српске власти у Требињу, по Вучуревићевим речима, само су обезбедиле возила и осигуравале конвоје којим су Муслимани прешли у Црну Гору, како се "не би догодили злочини".

"Све је било учињено да муслимански народ безбедно оде из источне Херцеговине и да сукоба не буде у Требињу... кад су Муслимани добили инструкцију СДА да се исељавају из Требиња", посведочио је Вучуревић.

Сведок је рекао да је сваком ко је тражио, омогућио да добије "пасош и пропусницу и да путује".

Оптужница против Радована Караџића за злочине у БиХ не обухвата и општину Требиње. 

Тужилац Алан Тигер, у унакрсном испитивању, суочио је Вучуревића са изјавама требињских Муслимана да су отишли због притисака и претњи, пошто им је градоначелник рекао да им не може гарантовати безбедност.

Сведок је потврдио да је стотинама Муслимана рекао да "их нико не тера", али да им не може гарантовати безбедност зато што су у Требиње дошле хиљаде српских избеглица. Напоменуо је да су му "Срби убили братића", којег није могао да заштити, и да су пуцали и на њега.

Вучуревић је изјавио да поседује документ којим је генерални секретар СДА Хасан Ченгић наложио Муслиманима да се иселе из Требиња и да му је тај документ предао локални члан те странке.

Караџић, који се брани сам, документ је приказао у судници, опширно га цитирајући. Тужилаштво је саопштило да "нема став" о аутентичности тог документа, с обзиром да Требиње није у оптужници против Караџића.

Било је рушења на све стране

Тужилац Тигер предочио је, затим, Вучуревићев интервју "Српском ослобођењу" у којем је 1994. рекао да "ко се ухвати с Муслиманима, као да је у колу с ђаволима", да Муслимане "не можеш избројати - то је наталитет да те Бог сачува" и да је рат у БиХ "цивилизацијски", против "несретног ислама".

Називајући цитате "инсинуацијама", Вучуревић је рекао: "Ја сам то прочитао, али је ово далеко од мене".

Сведок је, међутим, потврдио да верује да су у БиХ ратовали "Срби - поисламљени Срби, покатоличени Срби и Срби који су остали Срби". "Један народ, а три вере - то је велика несрећа", констатовао је Вучуревић.

На питање тужиоца о рушењу џамија у Требињу, Вучуревић је одговорио да је било "рушења на све стране, по принципу рушите ви моје, рушим ја ваше", али да то није било организовано и да власти то нису одобравале.

Као доказ, навео је да је катедрала у центру Требиња остала нетакнута, зато што "није била срушена српска православна црква у Дубровнику".

Упитан да ли је изјавио да ће изградити "старији и лепши Дубровник", после гранатирања 1991, Вучуревић је рекао: "Господо, Хрвати су срушили стари мост на Неретви (у Мостару)... Кад су их питали зашто, они су рекли: 'Направићемо старији, нови мост'... Кад су мене питали, ја сам у шали рекао: 'Направићемо ми старији, нови Дубровник'. То није озбиљно".

Караџић се Вучуревићу захвалио за сведочење и за "чување комшија Муслимана" у Требињу.
Процес Караџићу, оптужном и за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године, биће настављен сутра.