Одбијен захтев Милана Лукића

Жалбено веће Хашког трибунала одбило је захтев за пуштање на привремену слободу Милана Лукића, неправоснажно осуђеног на доживотни затвор због злочина над муслиманима у Вишеграду 1992. до 1994. године.

Лукић је, одмах после изрицања првостепене пресуде у јулу, затражио да га Трибунал пусти на ограничену слободу на највише пет дана, како би обишао родитеље у Београду.

У данас објављеној одлуци, жалбено веће суда је тај захтев одбило,  уз образложење да је Лукић, до хапшења у Аргентини 2005. године, успевао да заметне трагове, често путујући и прелазећи међународне границе уз коришћења лажних докумената и идентитета, и позамашних сума новца.

"Жалбено веће, стога, није уверено да би се Лукић вратио у притвор на крају времена проведеног на привременој слободи. Лукић не само да је пропустио да се добровољно преда и доказао своју способност и одлучност да избегне хапшење у прошлости, већ је недавно пред Трибуналом осуђен на доживотни затвор због злочина који, по пресуди, 'представљају најгора дела нечовечности које једна особа може починити над другим људима", наглашено је у одлуци.

Судско веће председавајућег Патрика Робинсона прогласило је 20. јула Милана Лукића кривим, по свим тачкама оптужнице, за спаљивање најмање 119 муслиманских цивила, већином жена, деце и стараца, у две куће у Вишеграду у јуну 1992., као и за убиства још 12 мушкараца на обали Дрине, једне жене у Вишеграду и мучење несрпских притвореника у логору Узамница.

Заједно са Миланом Лукићем, Трибунал је на 30 година затвора осудио његовог рођака Средоја Лукића због помагања и подржавања спаљивања најмање 59 цивила у вишеградској Пионирској улици, 14. јуна 1992, као и мучења у Узамници.

Спаљивање живих муслиманских цивила, у којем је Милан Лукић играо кључну улогу, судија Робинсон је назвао "најгорим делом против човечанства" на крају 20 века.

Милан Лукић је ухапшен у августу 2005. у Аргентини, а Средоје Лукић се Трибуналу добровољно предао 14 септембра исте године. У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавили да нису криви.

Окружни суд у Београду је Милана Лукић у одсуству осудио на 20 година затвора због отмице убиства Муслимана из прибојског села Сјеверин 1992. године.